U ruševinama drevnog grada iskopano blago: 9 dijadema je staro 3.400 godina, spajaju naizgled nespojive motive

Iskopavanj na nalazištu Hala Sultan Tekke na Kipru... Foto: Prof. Peter M. Fischer / AFP / Profimedia

Arheolozi su iz ruševina nadomak drevnog grada Hala Sultan Teke na Kipru iskopali pravo blago – 9 zlatnih dijadema i 2 usnika za mrtve. Predmeti su ukrašeni bikovima sa sunčevim krunama i kozorozima u trku, što je dizajn pozajmljen iz različitih krajeva antičkog Sredozemlja i pruža uvid u drevnu trgovinu tokom jedne od prvih velikih era globalizacije, piše Phys.org.

Preporučujemo

Lokalni kiparski zlatari izradili su ove ukrase pre oko 3.400 godina, stapajući staroegipatske, minojske, bliskoistočne i mikenske motive u sopstveni stil, navodi se u studiji objavljenoj u Oxford Journal of Archaeology.

- Suočeni ste sa ostacima ljudi koji su živeli pre više od 3.000 godina, zajedno sa predmetima koji su stigli iz istočnog Mediterana, iz Grčke, Egipta, Anadolije, Levanta i Mesopotamije, ali i Indije, Avganistana, sa Baltika i šire - izjavio je autor studije Peter M. Fišer, profesor na Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj, koji rukovodi iskopavanjima.

- To je snažan podsetnik da je Hala Sultan Teke bila deo međusobno povezanog sveta – dodao je.

Grad Hala Sultan Teke je cvetao otprilike od 1630. do 1150. godine pre nove ere, kada je obližnje slano jezero Larnaka bilo zaštićeni zaliv koji je nudio jednu od najboljih prirodnih luka na ostrvu, navodi se u studiji.

Grad je morao biti ogroman. Na osnovu istraživanja sprovedenih od 2010, on se prostirao na najmanje 25 hektara, što ga čini „najvećim poznatim urbanim centrom bronzanog doba na Kipru i jednim od najvećih u celom istočnom Mediteranu“, rekao je Fišer. Odatle je grad izvozio topljeni bakar, proizvodio keramiku i trgovao luksuznom robom, uključujući lapis lazuli iz Avganistana, ćilibar sa Baltika i karneol iz Indije.

Između 2016. i 2024. godine otkriveno je osam komornih grobnica. One su se davno urušile same od sebe, zatrpavši svoj sadržaj ruševinama. To je bila katastrofa za pokojnike, ali srećna okolnost za arheologe milenijumima kasnije, koji su otkrili da su ruševine zaštitile tela i artefakte.

Jedna od najupečatljivijih dijadema spaja egipatsku ikonografiju i antičke mikenske grčke motive. Prikazuje glave bikova sa sunčevim krunama, što je tipična egipatska slika povezana sa bogom Apisom, okružena motivima palmi i rozeta. Mešanje ovih slika pokazuje da kiparski zlatari nisu bili samo posrednici koji su prodavali tuđu robu preko mora, već stvaraoci u svojevrsnom „kotlu ideja“.

Ovaj komad krije i zanimljiv obrt. Bikovi su se obično povezivali sa muževnošću, ali je utvrđeno da je dijadema sa bikovima pripadala ženi staroj između 35 i 40 godina, što sugeriše da ovaj simbol nije bio rezervisan isključivo za muškarce.

Ove dijademe nisu bile namenjene samo mrtvima; one teže pokazuju znake habanja, što sugeriše da su ih ljudi verovatno nosili tokom života, mada gotovo sigurno samo u retkim, posebnim prilikama. S druge strane, one lakše su bile previše krhke i služile su samo za pogreb

Jednostavniji usnici bili su zagonetniji; iako su pronađeni u drugim mediteranskim kulturama, njihova funkcija ostaje misterija.

- Ne možemo sa sigurnošću reći šta je trebalo da predstavljaju zlatni usnici, ali su najverovatnije bili deo pogrebnog rituala koji je označavao prelazak pokojnika u zagrobni život - rekao je Fišer.

Uprkos stranim motivima, ovi predmeti su verovatno napravljeni na Kipru.

Dugo se debatovalo o tome gde su se takve zlatarske radionice mogle nalaziti, ali studija sugeriše da su ovi artefakti možda proizvedeni baš u Hala Sultan Teki, dok je zlato potrebno za njihovu izradu verovatno stizalo iz dalekih egipatsko-nubijskih rudnika ili čak iz bugarskog Ada Tepea, najstarijeg poznatog površinskog rudnika zlata na Balkanu. Zanimljivo je da su, uprkos svom bogatstvu, grobnice bile jednostavno ukopane u tlo i diskretno obeležene.

- Uveren sam da su stanovnici već u antici bili svesni rizika od pljačke grobova - rekao je Fišer, sugerišući da je skromna spoljašnjost možda odvratila pljačkaše, što je briga koja traje i danas.

Sa samo malim procentom drevnog grada koji je do sada iskopan, Fišerovi studenti ga ponekad pitaju koliko bi vremena trebalo da se sve iskopa. Prema njegovoj računici: „najmanje 630 godina“.

Ali Fišeru ne smeta da većinu ostavi budućim generacijama; na kraju krajeva, oni će možda imati bolje metode iskopavanja od nas, dodaje.

- Svaka nova oblast iskopavanja donela je iznenađenja, pa sam uveren da grad još ima mnogo priča da ispriča - zaključio je on.

(Telegraf Nauka/Phys.org)