Rekord srušen 22. avgusta: „Ovo je jasan signal... Posledice su već vidljive“

Prosečna dnevna globalna temperatura površine mora dostigla je najviši nivo u istoriji merenja, objavio je Servis za klimatske promene Kopernik (CS3). Oni su objavili da je 22. avgusta zabeležena temperatura od 21,1 stepeni, čime je premašen prethodni rekord od 21,09 stepeni iz 2024. godine.

Iako dnevne rekorde uvek treba tumačiti u širem klimatskom kontekstu, ova prekretnica je u skladu sa nastavkom dugoročnog zagrevanja svetskih okeana i pojavom ekstremnog fenomena El Ninjo u tropskom delu Pacifika, navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Vreme postizanja ovog rekorda je posebno značajno. Temperature svetskih okeana su obično najviše u martu i aprilu, nakon leta na južnoj hemisferi, ali je ovaj rekord dostignut u avgustu. On takođe premašuje prethodnu najvišu vrednost za avgust, zabeleženu 2023. godine, koja je iznosila 20,98 stepena. Ovaj najnoviji dnevni rekord usledio je nakon niza mesečnih rekorda i vrednosti blizu rekorda temperature površine mora zabeleženih tokom 2026. godine u ekstrapolarnim delovima okeana, što naglašava upornu toplotu prisutnu u većem delu svetskih okeana.

Snažan El Ninjo se trenutno razvija u tropskom Pacifiku, dodatno zagrevajući okean koji se decenijama zagreva usled klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO), očekuje se da će El Ninjo ojačati tokom narednih meseci, dok C3S sistem za sezonsku prognozu sugeriše da bi ovaj fenomen mogao dostići nivoe koji nisu viđeni decenijama.

- Ovaj rekord je još jedan jasan signal da je okean pod sve većim stresom. El Ninjo dodaje toplotu sistemu, ali to čini povrh decenija zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem. Kako temperature okeana nastavljaju da rastu, povećavaju se i rizici za morske ekosisteme i priobalne zajednice. Posledice su već vidljive: broj dana sa morskim toplotnim talasima na globalnom nivou više je nego utrostručen od početka devedesetih godina prošlog veka, što stvara sve veći pritisak na morske ekosisteme i zajednice koje od njih zavise – rekla je Samanta Burdžes, strateški rukovodilac za klimu u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF).

Dugoročni rast temperature okeana ima dalekosežne posledice i za zajednice i za ekosisteme. Topliji okean doprinosi porastu nivoa mora usled termičke ekspanzije, što povećava rizik za priobalne zajednice i ostrvske nacije u niskim predelima. Više temperature takođe povećavaju verovatnoću i intenzitet morskih toplotnih talasa, koji mogu oštetiti ključne ekosisteme, poput koralnih grebena i livada morske trave, što dalje narušava morske lance ishrane i industrije poput ribarstva i akvakulture.

Više temperature okeana takođe povećavaju potencijal za ekstremne vremenske prilike. Topliji okean prenosi više toplote i vlage u atmosferu, što potencijalno pojačava padavine i određene olujne sisteme. Pored toga, topliji okean postaje manje efikasan u apsorbovanju ugljen-dioksida iz atmosfere, što potencijalno slabi jednu od najvažnijih prirodnih tampon zona planete u borbi protiv klimatskih promena.

(Telegraf Nauka)