Konačno rešena misterija Stounhendža stara ceo vek?

Poreklo oltarne stene i drugog kamenja u legendarnom Stounhendžu u centru je jedne od najdugotrajnijih rasprava u arheologiji. Novo istraživanje stručnjaka sa Univerziteta Kertin pruža jedan od najjačih naučnih dokaza da su ljudi, a ne lednici, transportovali čuveno plavo kamenje do tog mesta, navodi se u saopštenju Univerziteta Kertin.

Koristeći napredne tehnike mineralnog „uzimanja otisaka prstiju“ (fingerprinting), naučnici su ispitali mikroskopska zrna očuvana u rekama blizu istorijskog spomenika u Solsberiju, u južnoj Engleskoj.

Preporučujemo

Mineralna zrna deluju kao geološke vremenske kapsule, otkrivajući kako su se sedimenti kretali širom Britanije tokom miliona godina. Koristeći svetski priznatu opremu u Centru „Džon de Leter“ na Kertinu, istraživački tim je analizirao više od 500 kristala cirkona, jednog od najizdržljivijih minerala na Zemlji.

Glavni autor studije dr Entoni Klark, član Škole za nauke o Zemlji i planetama, rekao je da rezultati ne nude dokaze da su glečeri ikada stigli do lokacije Stounhendža.

- Da su glečeri nosili stene skroz od Škotske ili Velsa do Stounhendža, ostavili bi jasan mineralni potpis u Solsberiju. Te stene bi tokom vremena erodirale, oslobađajući sićušna zrna čiju bismo starost mogli da odredimo kako bismo razumeli koliko su stara i odakle potiču. Potražili smo u rečnom pesku blizu Stounhendža neka od tih zrna koja su glečeri mogli naneti i nismo pronašli nijedno. To čini alternativno objašnjenje – da su ljudi pomerali kamenje – daleko uverljivijim – rekao je dr Klark.

Foto: Profimedia/PA Images/Andrew Matthews

Način na koji su ljudi možda pomerali kamenje ostaje misterija, dodao je on.

- Neki kažu da je kamenje možda dopremljeno brodovima iz Škotske ili Velsa, ili da je transportovano kopnom koristeći drvene oblice za kotrljanje, ali zapravo to možda nikada nećemo saznati. Ali ono što znamo jeste da led gotovo sigurno nije pomerio to kamenje – rekao je dr Klark.

Koautor studije profesor Kris Kirkland rekao je da ovi nalazi naglašavaju moć modernih geohemijskih alata u rešavanju dugogodišnjih istorijskih pitanja.

- Stounhendž nastavlja da nas iznenađuje. Analizirajući minerale manje od zrna peska, uspeli smo da testiramo teorije koje opstaju više od jednog veka. Postoji toliko mnogo pitanja koja se mogu postaviti o ovom kultnom spomeniku – na primer, zašto je Stounhendž uopšte izgrađen? Verovatno je korišćen u razne svrhe, kao kalendar, drevni hram ili mesto za gozbe. Dakle, postavljanje i odgovaranje na ovakva pitanja zahteva različite vrste podataka, a ova studija dodaje važan deo toj široj slici - rekao je profesor Kirkland.

Ovi nalazi usledili su nakon još jednog velikog otkrića pod vođstvom tima sa Univerziteta Kertin iz 2024. godine, kojim je utvrđeno da centralni oltarni kamen težak šest tona potiče iz Škotske, što dodatno potkrepljuje stav da su neolitski graditelji namerno nabavljali i transportovali ovo kultno kamenje sa ogromnih udaljenosti.

Studija je objavljena u žurnalu Communications Earth and Environment.

(Telegraf Nauka/Curtin University)