Predstavljan je kao bradati duhovni vođa: Analiza DNK šokirala – šaman iz okoline Stounhendža bio je ŠAMANKA

Šaman iz Apton Lavela, ličnost iz bronzanog doba, decenijama je predstavljan kao bradati duhovni vođa i metalurg. Međutim, analiza drevne DNK donela je potpuni šok – skelet star 4.000 godina i pronađen nedaleko od Stounhendža bio je, u stvari, skelet žene, piše Gardijan.

Skelet iz oko 1800. godine pre nove ere bio je položen u grob zajedno sa bogatom kolekcijom kamenih sekira, lata za obradu metala i ostacima raskošnog ritualnog ogrtača. Smatra se jednim od najznačajnijih grobova iz bronzanog doba u Britaniji.

Predmeti su nastali u vreme kada je sposobnost metalurga da pretvore komade stene u rastopljeni metal verovatno donosila poseban - možda čak i religijski i duhovni - položaj u društvu. Mnogi su pretpostavljali da su takve uloge bile rezervisane isključivo za muškarce, ali je najnovija analiza tu teoriju preokrenula.

- Ovo potpuno ruši prethodne pretpostavke. To je fantastično otkriće o položaju žena u društvu. Toliko smo navikli na pretpostavku da muškarci rade sve, da su muškarci vođe i metalurzi. Ovde imamo krunski dokaz o ženi koja se bavila obradom metala. A metalurgija je bila „svemirska nauka“ tog vremena - rekao je Dejvid Doson, direktor Muzeja Viltšira, u kojem se čuvaju ostaci.

Grobnica, koja je prvi put otkrivena 1801. godine u selu Apton Lavel, oko 16 kilometara zapadno od Stounhendža, sadržala je gotovo kompletan skelet, sa probušenim životinjskim kostima raspoređenim oko vrata i nogu, što sugeriše postojanje ceremonijalnog ogrtača i, verovatno, koštane ogrlice.

Bogati nakit i alat

Pored skeleta nalazio se niz predmeta povezanih sa obradom metala, uključujući ostatke torbe ukrašene očnjacima divlje svinje, četiri fosilna sunđera izdubljena u obliku pehara, kremenje, metaluršku šilu i probni kamen - tamni kamen koji se koristio za procenu kvaliteta metala.

- To pokazuje dubinu poznavanja njenog zanata. Ljudi koje je ostavila iza sebe želeli su da ona ponese svoj set alata u zagrobni život - rekao je Doson.

Ranija analiza otkrila je tragove zlata na površini kamenja, što sugeriše da je ova osoba možda izrađivala ukrase poput kopči, koje bi imale „jezgro“ od kosti, drveta ili bakra, prekriveno tankim zlatnim listom.

U grobnici se nalazilo i nešto što je opisano kao ratna sekira, napravljena od zelenog kamena donetog iz Kornvola.

- Da li je to bilo za borbu ili za omamljivanje životinje pre nego što postane pečenje, ne možemo biti sigurni - dodao je Doson.

Za drugu, pomoćnu grobnicu, koja je sadržala skelet u uspravnom sedećem položaju, ranije se pretpostavljalo da pripada šamanovoj ženi, iako je taj skelet u međuvremenu izgubljen.

Ovi nalazi su predstavljeni na novoj izložbi o drevnoj DNK koja se otvara u četvrtak u Institutu Fransis Krik u Londonu, a koja istražuje kako genetičke tehnike pružaju nove uvide u kretanja drevnih naroda i njihove živote.

Analiza i poreklo

Skelet iz Apton Lavela prvobitno je poslat na DNK analizu kako bi se bolje utvrdilo poreklo osobe koja je živela u vreme kada je Britanija imala neobično vrednu kombinaciju kalaja i bakra (od kojih se pravi bronza). Detalji ove analize još nisu u potpunosti objavljeni, ali se čini da je šaman imao poreklo iz „kulture pehara“, što je bilo tipično za Britaniju tog vremena. Biološki pol skeleta je, međutim, bio pravo iznenađenje.

- Polje proučavanja drevne DNK je doživelo ogroman tehnički napredak u poslednje dve decenije, što nam sada omogućava odgovore na pitanja koja su ranije bila nedokučiva. Divan je osećaj pružiti ove odgovore arheolozima - rekao je Pontus Skoglund, vođa laboratorije za drevnu genomiku na Institutu Frensis Krik, gde je urađena analiza.

Tim je naknadno analizirao još dve kosti, zub i nožni prst, koji su dali dosledne rezultate, a nije bilo dokaza da je grobnica sadržala više od jednog skeleta.

Detaljna analiza kostiju sugerisala je da bi ova osoba bila visoka za ženu iz bronzanog doba – oko 165 centimetara - i snažne građe. Takođe su pronađeni dokazi o artritisu u desnom (ali ne i levom) zglobu, što ukazuje na to da je tokom većeg dela života učestalo koristila alat za obradu metala sa kojim je i sahranjena.

Pol i rodne uloge

Profesorka Meri Bird, poznata istoričarka antike, koja je član upravnog odbora izložbe, rekla je za Gardijan da drevna DNK obećava transformaciju važnih delova našeg razumevanja prošlosti.

- Često smo pol drevnog skeleta određivali delimično na osnovu sopstvenih pretpostavki o polu i rodnim ulogama - ako je sahranjen sa mačem, to je muškarac; sa ogrlicom, to je žena. Kao u slučaju šamana iz Apton Lavela, DNK analiza nam može pomoći da ispravimo te pretpostavke i dublje razmislimo o ulogama muškaraca i žena u dalekoj prošlosti - a možda i u našem današnjem svetu - rekla je ona.

Ovo nije prvi put da se za ostatke neke osobe visokog statusa pretpostavljalo da su pripadali muškarcu, ali da su nove tehnologije preokrenule te teorije. To je bio slučaj i sa skeletom iz Španije koji je dobio naziv „trgovac slonovačom“, ali se ispostavilo da je reč o „dami od slonovače“, o čemu je Telegraf Nauka pisao još pre 2023.

(Telegraf Nauka/The Guardian)