„Čovek iz doba osvajanja“ je „oživeo“ u najnovijoj studiji: Misterija sada smo još veća

„Čovek iz doba osvajanja“ (Conquest Man) naziv je za osobu koja je živela u vreme normanskog osvajanja Engleske 1066. i sahranjena je u privatnoj crkvi jednog od vitezova Viljema Osvajača, normanskog vojvode i od 1066. engleskog kralja. Tim naučnika sada je rekonstruisao njegov izgled, objavila je organizacija English Heritage (Englesko nasleđe).

Preporučujemo

„Čovek iz doba osvajanja“ bio je zdepast i mišićav, nešto viši od 150 centimetara i star između 50 i 60 godina. Imao je tragove brojnih zaraslih preloma, a sahranjen je u Crkvi Svetog Petra u Bartonu na Hamberu. Položen je u kovčeg napravljen od hrasta posečenog oko 1079. godine, skrštenih ruku, sa glavom oslonjenom na jastuk od trave i poduprtom sa dva grumena lokalne krede kako ne bi padala u stranu. Pored njega su se nalazila tri štapa od jabukovog drveta – pogrebni darovi u skandinavskoj tradiciji.

Dok u Engleskoj mnogi čekaju otvaranje izložbe sa čuvenom Tapiserijom iz Bajea i rekonstrukciju bitke kod Hejstingsa u opatiji Batl 10. i 11. oktobra, English Heritage je zajedno sa istraživačima iz Historic England, Instituta Krik, Britanskog geološkog zavoda, Univerziteta u Sautemptonu, muVIS-a i FaceLab-a Univerziteta Džon Mur u Liverpulu, udružio snage kako bi ispitao ostatke ovog čoveka koji je preživeo normansko osvajanje i dobio privilegovanu sahranu u crkvi u normanskom vlasništvu, prožetu skandinavskim ritualima.

Proces istraživanja obuhvatio je niz testova na njegovom skeletu: osteološku analizu, analizu drevne DNK, analizu izotopa i, konačno, digitalnu rekonstrukciju lica koja nas – po prvi put – suočava sa običnim čovekom koji je proživeo previranja normanskog osvajanja.

Rezultati otkrivaju fascinantnu sliku mešovitog porekla. Njegova DNK ukazuje na značajno poreklo iz kontinentalne Evrope, dok su u njegovu sahranu bili uključeni predmeti i običaji povezani sa skandinavskom tradicijom. Nivoi kiseonika u jednom od njegovih zuba poklapaju se sa vremenom provedenim u hladnoj klimi tokom adolescencije, dok su nivoi stroncijuma kompatibilniji sa područjem bližim Bartonu na Hamberu.

- Već dvadeset godina sam fasciniran ovom jedinkom – ovim čovekom iz doba osvajanja. Ko je on bio, šta je iskusio, da li je mogao biti u bici kod Hejstingsa, kakva je osoba mogao biti? Sa ovom novom analizom, osećam da mu se zaista možemo približiti. To što sada možemo da mu pogledamo u lice daje nam osećaj da bismo skoro mogli da razgovaramo s njim – rekao je Kevin But, glavni kustos zbirki u English Heritage, kao i koordinator studije, i dodao:

- Više od toga, to nas tera da razmišljamo o njegovoj ulozi u vreme osvajanja – o njegovoj lojalnosti i strepnjama. Klasičan način razumevanja bitke kod Hejstingsa je binaran: mi i oni. Ali ono što ovaj čovek ilustruje je mnogo bogatije od toga. Ne znamo da li je bio Saksonac ili Norman. Možda nije bio ni jedno ni drugo – već čovek pod kontinentalnim i skandinavskim uticajima – ali ono što mnogi od nas ne shvataju jeste da je to važilo za obe strane u bici. Do 11. veka bili smo anglo-skandinavska nacija, a sličan snažan skandinavski uticaj postojao je i u Normandiji. Anglo-skandinavski i normanski interesi bili su blisko povezani.

Kako je dalje objasnio, „on je fascinantan preživeli iz kataklizmičnog perioda istorije“.

- Rođen u vreme vladavine vikinškog kralja Knuta, preživeo je normansko osvajanje da bi bio sahranjen s počastima pored crkve iz prednormanskog perioda, kao deo novog normanskog sveta. Čini mi se da je njegovo nasleđe preživljavanje, otpornost i prilagođavanje. Nadam se da će deljenje njegove priče na ovaj način pomoći ljudima koji idu na našu rekonstrukciju bitke kod Hejstingsa ili posećuju Tapiseriju iz Bajea – gde, naravno, mogu da navijaju za koga god žele – da možda on pomogne da ne svrstavamo u uske fioke one koji su se tamo borili i ginuli, već da ih razumemo, pre svega, kao ljude – naglasio je But.

- Nauka ne ukazuje na jednu jednostavnu domovinu ovog čoveka. Umesto toga, njegov skelet, sahrana, drevna DNK i rezultati izotopa sugerišu na čoveka povezanog sa širim kontinentalnim svetom. Možda je doputovao u Barton, a možda je rođen lokalno u zajednici koju su te veze već oblikovale. U oba slučaja, njegova sahrana sugeriše da su tradicije povezane s njim bile značajne i prepoznatljive unutar zajednice u Bartonu, podsećajući nas da je identitet u Engleskoj 11. veka bio daleko složeniji od jednostavnih kategorija kao što su Saksonac ili Norman – rekla je dr Sara Stark, biološkinja za ljudske skelete u Historic England.

(Telegraf Nauka / English Heritage)