Misterija nacističke Specijalne operacije Baje: Zašto su SS-ovci oteli deo čuvene Tapiserije iz srednjeg veka?

Tapiserija iz Bajea, izvezeni prikaz osvajanja Engleske 1066. godine, biće izložena u Britanskom muzeju 2026. godine. Ova vest izazvala je veliko uzbuđenje među ljubiteljima istorije. Ali Tapiserija iz Bajea, sa opisima Viljema Osvajača i bitke kod Hejstingsa završene normanskom pobedom, bila je u vestima i ranije ove godine, preneo je The Conversation.

- U martu je objavljeno da je fragment Tapiserije iz Bajea otkriven u Nemačkoj, u državnom arhivu Šlezvig-Holštajna. Da bismo razumeli kako je tamo dospeo, moramo se okrenuti zabrinjavajućoj i malo poznatoj epizodi u istoriji tapiserije, a to je „Sonderauftrag Bayeux“ (Specijalna operacija Baje), projekat koji je vodila nacistička organizacija Anenerbe, istraživačka grupa za nasleđe SS režima – napisala je za The Conversation Mili Horton-Inšč, postdoktorski istraživač na Odeljenju za istoriju umetnosti Triniti koledža u Dablinu, i dodala:

Preporučujemo

- Često se primećuje da je umetnost, čini se, bila od nesrazmerne važnosti za naciste. Međutim, njihovu manipulaciju vizuelnom i materijalnom kulturom treba shvatiti kao centralni – a ne odvojeni – deo Hitlerovog genocidnog režima i njegovih napora ka globalnoj dominaciji.

Nacistička organizacija Anenerbe

- Anenerbe, pod komandom Hajnriha Himlera, osnovan je da razvija i širi istorijske narative u prilog mitologiji koja je bila centralna za nacistički režim: superiornosti arijevske rase. U tom cilju, Anenerbe je nadgledao istraživanja koja su tvrdila da koriste neoborive naučne metode. Međutim, odavno je poznato da su njihovi projekti predstavljali svesnu manipulaciju istorijskim dokazima da bi se stvorila izmišljena istorija u skladu sa rasističkom ideologijom – navela je Mili Horton-Inšč.

Deo Tapiserije iz Bajea koji su nacisti oteli iz Francuske... Foto: FRANK MOLTER / AFP / Profimedia

Kako navodi, da bi se to postiglo, sprovedeni su mnogi istraživački projekti. U okviru njih, nacistički naučnici su putovali širom sveta u potrazi za predmetima koji bi mogli poslužiti kao spomenici mitologiji o arijevskoj superiornosti. „Sonderauftrag Bayeux“ je bio jedan takav projekat.

- Interesovanje nacista za Tapiseriju iz Bajea može izgledati iznenađujuće Britancima, gde se tapiserija smatra simbolom jedinstveno značajnog trenutka u britanskoj istoriji. Međutim, kao što su i političari u modernoj Britaniji smatrali primamljivim da se pozivaju na Tapiseriju u promovisanju svojih političkih ideja, to je činila i organizacija Anenerbe. Cilj projekta „Sonderauftrag Bayeux“ bio je da se izradi višetomna studija o Tapiseriji koja bi potvrdila njen suštinski skandinavski karakter. Cilj je bio predstaviti Tapiseriju kao dokaz superiornosti ranosrednjovekovnog normanskog naroda, kojeg je Anenerbe tvrdila da su preci modernih nemačkih Arijevaca i potomci „vikinških“ severnoevropskih naroda – napisala je naučnica.

Do juna 1941. godine rad na projektu „Sonderauftrag Bayeux“ je bio započet. Među timom poslatim u Normandiju da iz prve ruke prouči tapiseriju bio je Karl Šlabov, stručnjak za tekstil i šef Instituta za germansku nošnju u Nojminsteru u Nemačkoj. Šlabov je proveo dve nedelje u Bajeu, i upravo je on uklonio fragment potporne tkanine tapiserije i doneo ga nazad u Nemačku po završetku svoje istraživačke posete.

- Iako su prvobitni izveštaji sugerisali da je Šlabov uklonio ovaj fragment kada su nacisti kasnije preneli vez u Pariz, verovatnije je da je to učinio tokom juna 1941. godine, kada su on i njegovi saradnici iz „Sonderauftrag Bayeux“ bili stacionirani u Bajeu. Na skici Herberta Ješkea – umetnika angažovanog da napravi oslikanu reprodukciju tapiserije – Ješke je prikazao sebe sa Šlabovim i Herbertom Jankunom (direktorom projekta) nagnute nad Tapiserijom. Skicu prati naglašen naslov „Die Tappiserie!“, izraz oduševljenja njihovim privilegovanim gledanjem ovog srednjovekovnog remek-dela. Da bi se pridružio Anenerbeu, Šlabov je, kao i drugi uključeni u „Sonderauftrag Bayeux“, primljen u SS. Imao je čin SS-Unterscharführer. Posle Drugog svetskog rata, mnogi članovi Anenerbea su poricali da su gajili simpatije prema nacističkoj politici. Međutim, dokumenti koje su američki obaveštajci zaplenili na kraju Drugog svetskog rata otkrivaju da je nekima bio uskraćen ulazak u Anenerbe ako su, na primer, imali jevrejske prijatelje ili izražavali simpatije prema komunističkim idejama. Stoga su morali (barem spolja) da deluju kao simpatizeri nacizma da bi bili primljeni u njegove redove – napisala je Mili Horton-Inšč.

Detalji o tome šta je tačno projekat Anenerbea otkrio, ili se čak nadao da će otkriti, iz ove studije Tapiserije su nejasni, dodala je. Čini se da je, u velikoj meri, sam čin izrade ilustrovane studije i slanja istraživača do originalnog tekstila bio dovoljan da se predmet proglasi spomenikom germanskoj arijevskoj superiornosti. Jasno je da je percipirani skandinavski uticaj u dizajnu tapiserije trebalo da bude centralni deo zaključaka studije, ali projekat nije završen pre poraza Nemačke na kraju rata.

Tapiserija iz Bajea biće ponovo spojena

- Kao i mnogi drugi članovi Anenerbea, Šlabov se posle rata vratio istraživanju, radeći u Državnom muzeju Šlezvig-Holštajna u zamku Gotorf. Otkriće čak i najmanjeg fragmenta ovog izvanrednog srednjovekovnog predmeta razlog je za veliko uzbuđenje. Međutim, njegovo pronalaženje treba čvrsto uokviriti u kontekst u kojem je uklonjen. Ne bi trebalo da čudi što se Šlabov osećao ovlašćenim da ukrade ovaj deo tapiserije; režim za koji je radio tvrdio je da je taj predmet deo njegovog nasleđa, njegovo pravo po rođenju kao arijevskog Nemca - napisala je Mili Horton-Inšč i zaključila:

- Ovaj nalaz je podsetnik da je prošlost bliža nego što shvatamo i da još uvek ima mnogo posla da se uradi na istraživanju senki koje su bacile ranije loše prakse. Oporavljeni fragment je trenutno izložen u Šlezvig-Holštajnu, ali će se vratiti u Muzej tapiserije iz Bajea u Normandiji na vreme za ponovno otvaranje muzeja 2027, kada će dva elementa biti ponovo spojena prvi put od 1941. godine.

(Telegraf Nauka/The Conversation)