Snimci iz svemira otkrivaju zastrašujući trend: Gubitak je neverovatan

Snimci iz svemira nastali 1987. i 2024. otkrivaju zastrašujući trend i zastrašujuće promene na čileanskim glečerima u Nacionalnom parku Laguna San Rafael. Snimke je objavila Evropska svemirska agencija (ESA).

Park se nalazi na pacifičkoj obali južnog Čilea, prostire se na površini od oko 17.000 kvadratnih kilometara i obuhvata Severno patagonijsko ledeno polje – ostatak Patagonijske ledene ploče koja je nekada prekrivala region. Danas, iako je ledeno polje samo delić svoje nekadašnje veličine, ono je i dalje druga najveća neprekidna ledena masa izvan polarnih regiona. Kao što se vidi na slikama, ledena masa hrani glečere koji su se menjali po veličini između 1987. i 2024. godine.

Preporučujemo

Gornju sliku napravio je 9. februara 1987. godine Landsat-5, dok je donja slika nastala 9. februara 2024. godine, a napravila ju je misija Kopernik Sentinel-2.

Snimak je napravljen 9. februara 2024. godine pomoću satelita Kopernik Sentinel-2... Foto: ESA; contains modified Copernicus Sentinel data (2024), processed by ESA

Zapadni deo Severnog Patagonijskog Ledenog Polja hrani 28 izlaznih glečera. Ovde su prikazana dva najveća, San Rafael i San Kvintin. Oba glečera se dramatično povlače zbog globalnog zagrevanja.

Glečer San Rafael, u gornjem levom uglu, jedan je od najaktivnijih glečera na svetu. On se urušava ka zapadu, prema Tihom okeanu i u jezero u obliku luka, Lagunu San Rafael, vidljivu direktno levo od glečera.

Kao i Laguna San Rafael, mnoga jezera u okolini se napajaju vodom iz glečera koji se tope. Na slikama, boja vode varira od tamnoplave do akvamarin, u zavisnosti od količine prisutnog suspendovanog finog sedimenta. Ovaj sediment se naziva „glečersko mleko“ i rezultat je abrazije dok se glečeri kreću preko podložne stene. Ovo je posebno jasno u jezeru San Rafael, gde takođe možemo videti sante leda kako plutaju u vodi.

Direktno ispod San Rafaela nalazi se glečer San Kvintin, drugi najveći u ledenom polju. Glečer se sliva na zapad i, pažljivijim pogledom na njegov kraj u obe slike, možemo videti kako se 1987. godine glečer skoro završavao na kopnu, ali se njegovim povlačenjem basen napunio vodom i formirao jezero koje vidimo 2024. godine.

Glečeri širom sveta su pogođeni klimatskim promenama. Kako temperature rastu i glečeri i ledene ploče se tope, voda na kraju otiče u okean, uzrokujući porast nivoa mora. Porast nivoa mora je jedna od najizrazitijih i potencijalno najrazornijih posledica zagrevanja Zemljine klime.

Satelitska posmatranja mogu značajno doprineti preciznom praćenju promena glečera. Brzina kojom glečeri dugoročno gube masu veoma je važna za donošenje informisanih budućih odluka o adaptaciji.

(Telegraf Nauka/ESA)