Da li bi trebalo da kolonizujemo svemir? Evo šta o tome misli ovih 5 naučnika

Nova svemirska trka u punom je jeku – SAD i Kina daju sve od sebe da pošalju ljude na Mesec do kraja decenije. Međutim, ponovno spuštanje na lunarnu površinu samo je početak, jer mnogi smatraju da bi čovečanstvo trebalo da stvara trajne naseobine i van naše planete. Prvo na Mesecu, pa onda i na Marsu.

Najglasniji zagovornik osvajanja Crvene planete je Ilon Mask, milijarder i vlasnik SpejsEksa.

- SpejsEks će kolonizovati Mars – rekao je prošle godine.

- Pokušavam da dovedem do toga da život postane multiplanetaran kako bih maksimalizovao mogući životni vek svesti – poručio je na Iksu, uz naslovnicu Tajma sa naslovom „Građanin Mask“.

Kako veruje, ovo bi moglo da se dogodi do 2055. godine, a to bi bio samo početak.

Ne misle svi da je to moguće. Ima onih koji smatraju da ljudsko telo ne može da izdrži ni put do Marsa i nazad, a kamoli život u negostoljubivim uslovima „četvrtog kamena od Sunca“.

Važnost jezika

Portal The Conversation postavio je drugačije pitanje: da li bi ljudi trebalo da kolonizuju svemir? A od pet naučnika kojima su postavili to pitanje, čak četvoro je odgovorilo sa: „Ne“.

- Ne. Moramo da razmišljamo o jeziku koji koristimo u istraživanju svemira, posebno namere koje on priziva dok pokušavamo da postanemo populacija svemira. Termin kolonizacija ima istorijsku težinu. Odnosi se na čin naseljavanja i uspostavljanja kontrole nad nekim prostorom bez obzira ko na njemu živi – rekla je Kirsten Banks, profesorka Univerziteta tehnologije Svinbern, i dodala:

- Veoma sam uzbuđenja zbog putovanja čovečanstva u svemir i uspostavljanja ljudskog prisustva van Zemlje. Međutim, ne verujem da ta potraga sme da bude na uštrb bilo kakvog potencijalnog života. Poštovanje vanzemaljskog života, ako postoji, nije samo etički imperativ, već je ključ za očuvanje i zaštitu naše sposobnosti da proučavamo takav život i to sa integritetom.

Protiv kolonizacije svemira je i Alis Gorman, profesorka arheologije i svemirskih istraživanja sa Univerzitetea Flinders.

- Svemir se trenutno smatra resursom za eksploataciju u kapitalističkom sistemu, baš kao što su tretirane zemlje naseljene starosedeocima u starom kolonijalnom modelu. To je neodrživo – rekla je ona.

Kako dodaje, često mislimo da je svemir mrtav i to nas čini slepim za činjenicu da postojanje života nije neophodno da planete, prirodni sateliti i druga nebeska tela imaju dinamičko okruženje.

- Primera radi, naučnici tek počinju da shvataju cikluse kretanja vode na Mesecu. Dekleracija o pravima Meseca, na kojoj sam bila koautor, naglašava da Mesec ima pravo da očuva ekološki integritet. Svako svemirsko okruženje trebalo bi da ima to pravo. Da li to znači da ljudi ne bi trebalo da jure u svemir? Daleko od toga. Za Zemlju je filozof Val Plamvud predložio model koparticipacije, gde je okruženje jednak partner, a ne samo resurs. Možemo to da primenimo i na svemir. To znači da bi trebalo ne samo da sprečimo nenadoknadivu štetu, već i da pomažemo okruženju da ono cveta. Radikalna promena u razmišljanju je neophodna pre nego što bi ljudi bili spremni da naseljavaju, a ne kolonizuju, svemir – rekla je ona.

Prevelika moć u rukama pojedinaca i korporacija

Ben Brambl, profesor filozofije sa Australijskog nacionalnog univerziteta, takođe je protiv kolonizacije.

- Kolonizacija Marsa da bi se napravila „rezerva“ čovečanstva pre bi moglo da nas dovede u opasnost nego da nas spase. To bi koncentrisalo ogromnu moć, bez odgovornosti i kontrole, u rukama nekoliko pojedinaca i korporacija. Iste tehnologije potrebne za premeštanje masivnih objekata i preoblikovanje okruženja u svemiru mogle bi biti okrenute protiv Zemlje, namerno ili slučajno. To bi rasplamsalo rivalstvo između velikih država, povećavajući rizik od sukoba ovde, umesto da ga smanji. Bilo koje naselje van naše planete moglo bi postati neprijateljsko prema Zemlji, umesto da joj bude saveznik – rekao je on i dodao:

- A možda nema ni potrebe. Prava samoodrživa marsovska kolonija udaljena je vekovima, tehnološki gledano. Da bismo opstali toliko dugo, moraćemo da rešimo egzistencijalne pretnje sa kojima se Zemlja suočava. Kada budemo imali tehnologiju da Mars učinimo pogodnim za život, jednostavno bismo je mogli iskoristiti da Zemlju ponovo učinimo pogodnom za život. Naša najbolja nada za opstanak i napredovanje kao vrste je da usredsredimo svoju genijalnost na obnovu ove planete, a ne na njeno napuštanje. To je u potpunosti kompatibilno sa nastavkom uzbudljivih naučnih istraživanja u svemiru – korišćenjem sondi, satelita i teleskopa da bismo saznali više o univerzumu bez pokušaja kolonizacije.

Art Koterel, istraživač sa Australijskog nacionalnog univerziteta, protiv je kolonizacije jer to podseća na kolonijalni narativ izvlačenja resursa, eksploatacije i izgradnje imperija.

- Sporazum o svemiru iz 1967. podseća nas da „korišćenje“ svemira mora da bude „za korist i interese svih zemalja, bez obzira na stepen njihovog ekonomskog ili naučnog razvoja“. Tu viziju je teško pomiriti sa željom najbogatijeg čoveka na svetu, Ilona Maska, da uspostavi samodovoljan grad na Marsu. Kakva je etika kada je to osoba koja profitira od govora mržnje i izbegava odgovornost pred zakonima? Ni „svemirska trka“ između SAD i Kine o uspostavljanju baze na Mesecu, koja se predstavlja kao rivalstvo, a ne saradnja, nije u skladu s tom vizijom – rekao je on i naglasio:

- Suočavamo se sa ubrzanim klimatskim promenama, geopolitičkom fragmentacijom i sve više siromaštva. Kolonizovanjem svemira rizikujemo da proširimo ove krize i njihove uzroke i van Zemlje. Umesto toga, trebalo bi da istražujemo kako nam svemir može pomoći da se suočimo sa tim problemima na našoj „plavoj tački“.

Pitanje za daleku budućnost

Sara Veb, profesorka Centra za astrofiziku i superračunarstvo Univerziteta Tehnologije Svinbern, podržava kolonizaciju svemira, „ali sa nijansama“.

- Istraživanje svemira u poslednjih 65 godina pokrenulo je izuzetan napredak, vodilo nas je do Meseca, otkrio efekte mikrogravitacije i podstaklo tehnologije koje oblikuju svakodnevni život. Kao astronom, razmišljam u kosmičkim vremenskim razmerama: za 4 do 5 milijardi godina Sunce će umreti, a sa njim i Zemlja. Ako čovečanstvo opstane, život izvan Zemlje biće ključan. Ali ta budućnost nije neposredna – rekla je ona i dodala:

- Trenutno, svemir bi prvenstveno trebalo da služi naučnim otkrićima i fundamentalnim istraživanjima. Ljudsko prisustvo u orbiti, kao što je na svemirskim stanicama, pruža kritične podatke o tome kako se biologija prilagođava svemiru, postavljajući temelje za buduće misije. Verujem da ćemo videti prvog čoveka na Marsu tokom mog života: naučnika, a ne naseljenika. Zemlja ostaje naš najbolji dom u narednim vekovima, ako ne i milenijumima, a naš fokus bi trebalo da bude na njenom razumevanju i zaštiti, dok istraživanje svemira koristimo za pripremu za veoma dugoročnu budućnost.

(Telegraf Nauka/The Conversation)