Vreme čitanja: oko 2 min.
Na misiji do Marsa i nazad astronauti bi ostali bez bubrega
Vreme čitanja: oko 2 min.
Ako ljudi uspeju da stignu do Crvene planete, u povratku bi im bila potrebna dijaliza, poručili istraživači
Svemirski letovi menjaju strukturu i funkciju bubrega, a galaktičko zračenje izaziva trajno oštećenje ovih organa. To bi značajno ugrozilo bilo kakvu misiju do Marsa, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerzitetskog koledža Londona (UCL).
Studija objavljena u Nature Communications najveća je analiza zdravlja bubrega u svemiru i uključuje i prve zdravstvene podatke astronauta s komercijalnih letova, saopštio je UCL.
- Misije ka dubokom svemiru planirane su već ove decenije. Međutim, zdravstvene posledice mikrogravitacije i galaktičke kosmičke radijacije tokom višegodišnjih misija na najvažnije unutrašnje organe poput bubrega uglavnom su neistražene. Izveli smo biomolekularne, kliničke hemijske i morfometrijske analize uzoraka i podataka 11 miševa koji su leteli u svemir, 5 ljudi, 1 jednog pacova koji je bio u simuliranoj mikrogravitaciji i 4 miša izložena simuliranoj galaktičkoj kosmičkoj radijaciji. Otkrili smo da svemirski letovi indukuju defosforilaciju bubrežnog transportera što može da ukaže na to da povećan rizik astronauta od nefolitijaze predstavlja bubrežni fenomen, a ne samo sekundarnu posledicu gubitka koštane mase, remodeliranje nefrona i oštećenje bubrega kada su izloženi dozi simulirane kosmičke radijacije kao da putuju do Marsa – navodi se u studiji.
Rizici koji idu uz svemirske letove poznati su još od sedamdesetih godina, nakon što su ljudi počeli da putuju van Zemljinog magnetnog polja. Među njima su gubitak koštane mase, slabljenje srca i vida, kao i dobijanje kamena u bubregu.
Misli se da mnogi od tih problema imaju veze sa svemirskom radijacijom, od solarnih vetrova do galaktičke kosmičke radijacije, od koje nas štiti Zemljino magnetno polje. Većina letova u svemir bila je u niskoj orbiti, gde postoji delimična zaštita, a samo 24 ljudi letelo je do Meseca, gde su bili izloženi galaktičkoj kosmičkoj radijaciji na između 6 i 12 dana, navodi UCL. Niko nije proučavao promene u bubrezima i drugim organima tokom dugotrajnih putovanja van Zemljinog magnetnog polja.
Najviše zabrinjavajuće otkriće, posebno za put do Marsa koji bi trajao tri godine, jeste to da su bubrezi miševa koji su bili izloženi radijaciji 2,5 godina imali trajna oštećenja i da su prestali da funkcionišu.
- Znamo šta se dešava astronautima na relativno kratkim svemirskim misijama kakve su do sada izvođene, u smislu zdravstvenih problema poput kamenja u bubrezima. Ono što ne znamo je zašto se to dešava, kao ni šta će se desiti astronautima na dužim letovima poput predloženog leta do Marsa. Ako ne razvijemo nove načine zaštite bubrega, rekao bih da ako astronauti uspeju da stignu do Marsa, u povratku bi im bila potrebna dijaliza. Znamo da bubrezi kasno pokazuju oštećenje, a kada ono postane jasno prekasno je da se spreči njihov krah, što bi bilo katastrofalno i za misiju – rekao je dr Kit Siju, autor studije i istraživač UCL.
Autori kažu da iako ovo predstavlja ozbiljnu prepreku za put ka Marsu, neophodno je identifikovati problem pre nego što se smisli rešenje.
(Telegraf Nauka / UCL News)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Beader Dragan
Rešenje je prosto...kad dođe vreme a to će biti vrlo brzo u svemir će putovati veštačka inteligencija.Da li će se to desiti u organizaciji ljudske vrste ili će ona to uraditi samostalno možda je manje bitno iz ugla otkrivanja svemira.Ljudska vrsta za takve poduhvate je limitirana u svakom pogledu...ružno mi je to reći ali jedino moguće je da veštačka inteligencija preživi odlazak u međuzvedani prostor...i obavi zadatak za koga ?neznam.Šta može tamo naći?Mozda isto neku vještačku inteligenciju koja je isto tako neutralisala svog stvoritelja...nije mi baš optimistična ova teza...
Podelite komentar
Rale
Ne postoji sigurna zaštita od svemirskog zračenja, jednostavno ne postoji. ISS i astronauti na njemu još mogu da na duži vremenski period budu zaštićeni jer je stanica još uvek i srednjoj ili niskoj orbiti,ali izvan Van Allenovih pojaseva zračenje bi jednostavno ubilo ljudsko biće na duži vremenski period. Da ne govorimo i o fizičkom aspektu,jer astronauti teoretski da prežive i da budu zdravi na putu do Marsa,ne znam kako bi obavljali radne zadatke je ne bi mogli da stanu na noge bar nekoliko nedelja. Bez obzira na manju gravitaciju Marsa. Osim naravno ako svemirski brod ne bi imao bar neku vrstu vlastite gravitacije. Lično mislim da je ta avantura čisto sanjarenje za neko duži vremenski period čak o za milijardera i samjara Maska.
Podelite komentar
Bojan
To je samo pretpostavka , prvo bez čega bi ostali je život a posle šta će biti nije važno !!!!!
Podelite komentar