Ples peščanih đavola na Crvenoj planeti: Napravljen katalog sa 1.039 vrtloga prašine, snimani su decenijama

Peščane đavole na Marsu naučnici posmatraju pomoću rovera i sondi već decenijama, a novo istraživanje prvo je koje je uspelo da prati kretanje ili "ples" velikog broja ovih vrtloga prašine i utvrdi kako zaista putuju površinom Crvene planete.

Studiju je vodio Valentin Bikel sa Univerziteta u Bernu. Njihov katalog je prvi koji uključuje brzine i pravce kretanja peščanih đavola širom Marsa, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Preporučujemo

- Peščane oluje čine inače nevidljivi vetar vidljivim. Merenjem njihove brzine i smera kretanja počeli smo da mapiramo vetar po celoj površini Marsa. To je ranije bilo nemoguće jer nismo imali dovoljno podataka za ovakva merenja na globalnom nivou – rekao je on.

Mars je dramatična planeta, sa ogromnim vulkanima i prostranim kraterima. Zašto bismo se fokusirali na nešto što se čini tako dosadnim kao vrtlozi prašina?

Prašina može da zakloni Sunce i tako održava dnevne temperature nižim, a deluje i kao ćebe koje održava noćne temperature višim. Čestice prašine mogu da posluže kao početna tačka za formiranje oblaka, dok peščane oluje mogu čak da nateraju vodenu paru da pobegne u svemir.

Za razliku od Zemlje, gde se kišom ispira iz vazduha, prašina može dugo da ostane u Marsovoj atmosferi, gde se raznosi po celoj planeti. Radi boljeg razumevanja klime na Marsu naučnici žele da shvate kada, gde i kako se prašina podiže sa površine u atmosferu.

Za ovu novu studiju, istraživači su obučili neuronsku mrežu da prepoznaje peščane đavole, a zatim su pretražili slike koje su snimili Mars Ekspres od 2004. i EgzoMars od 2016. Napravili su katalog od 1.039 peščanih đavola.

Prateći brzinu kretanja peščanih oluja, istraživači su otkrili brzine vetra do 44 metra po sekundi ili 158 kilometara na sat. To je brže nego što je ikada izmereno roverima na tlu – iako je važno napomenuti da je Marsova atmosfera toliko retka da čovek jedva da bi primetio vetar od 100 kilometara na sat na Crvenoj planeti.

Studija je objavljena u Science Advances.

Peščani đavo je naziv za vrloge prašine, koje je na Marsu prva zabeležila sonda Viking.

(Telegraf Nauka/ESA)