Vikinzi su bili i modne ikone, a ne samo ratnici

Kad većina ljudi misli o vikinzima, zamišlja strašne ratnike koji jure u bitku sa sekirama i štitovima. Međutim, ponovo otkrivena malena figura u Nacionalnom muzeju Danske priča veoma drugačiju priču – o pažljivo oblikovanoj frizuri, bradama u pletenicama i iznenađujućem smislu za modu. Izgleda da Nordijci nisu bili samo osvajači, bili su i kreatori novih trendova.

Figurica iz vikinškog doba daje retke uvide u vikinške frizure i modu tokom vladavine Haralda Plavozubog pre hiljadu godina.

Preporučujemo

Izvanredno otkriće u kolekcijama Nacionalnog muzeja Danske baca svetlo na zanemaren aspekt vikinške kulture: njihove frizure. Samo tri centimetra visoka i napravljena od kljove morža, malena figura otkriva naučnicima dosad nepoznate detalje o vikinškom izgledu tokom kasnog 10. veka.

Iako se artefakt nalazi u muzeju više od 200 godina, novo istraživanje pokazuje njegov kulturni značaj. Figura prikazuje bistu vikinga sa izraženim odlikama frizure, brkova, brade i zulufa, što bi moglo ukazivati na istinsku modu među vikinškom elitom tokom vladavina kralja Haralda.

„Izuzetno je što imamo tako živopisan prikaz nekog vikinga, čak trodimenzionalan. To je najbliže portretu nekog vikinga“, kaže kustos.

Artefakt nije novo otkriće, pronađen je 1797. na pogrebnoj lokaciji vikinških konjanika u Vikenu u blizini Oslofjorda na jugu Norveške i među prvim je stavkama u katalogu muzeja. Registrovan pod brojem 589, skoro uvek je bio u skladištu do uključivanja u nedavnu izložbu „Vučje upozorenje“, koja ispituje spiritualnost i simbolizam vikinškog doba.

Uprkos maloj veličini, figurica ima ogromnu istorijsku vrednost. Originalno je bila deo nordijske igre na tabli hnefatafl, ponekad nazivane „vikinški šah“, koja se uveliko igrala od 8. do 11. veka. U ovoj stateškoj igri, figurica je predstavljala „kralja“, najvažniju figuru na tabli.

Uvid u vikinšku modu i identitet

Ono što figuru čini posebno značajnom za istoričare jesu njeni ljudski detalji. Vikinška umetnost je obično povezana sa životinjskim motivima i apstraktnim obrascima, a ne realističnim prikazima ljudi. Zbog toga se figurica ističe kao redak trodimenzionalni prikaz vikinga.

Sam stil frizure daje izuzetan uvid u modu vikinške ere. Dosad je bilo malo konkretnih dokaza o tome kako su muškarci u Skandinaviji oblikovali kosu i brade. Figurica pokazuje čak i fine detalje, kao što je mali uvojak iza uveta – previše smišljeno da bi bilo slučajno.

„Ovo je prvi put da vidimo figuru vikinga sa kosom vidljivom iz svih uglova“.

Poza i brada figurice takođe imaju simboličko značenje, nije bila samo dekorativna, već je predstavljala dublje kulturne vrednosti povezane sa muževnošću, plodnošću i vlašću u nordijskom društvu.

Ova interpretacija je u skladu sa ulogom u igri hnefatafl: baš kao što je kralj bio centralna figura u toj igri na tabli, „izvlačenje“ brade osnaživalo je autoritet i liderstvo u vikinškom pogledu na svet.

Danas je figurica više od kurioziteta za arheologe. Ona takođe pomaže modernim posmatračima da zamisle privatne živote vikinga. Daleko od stereotipne slike razjarenih ratnika, ovaj artefakt pokazuje da su izgled i izražavanje imali značajnu ulogu kod pripadnika elite.

Činjenica da je napravljena od zuba morža – jednog od tadašnjih najskupljih materijala – dodatno ističe njen prestiž. Takvi objekti su bili statusni simboli sami po sebi, ukazujući na bogatstvo i moć u vikinškom društvu.

Dok muzej nastavlja proučavanje vikinških figura, mali kralj predstavlja podsetnik da se istorija često skriva na vidnim mestima. Zaboravljena stavka u katalogu sad obogaćuje naše shvatanje načina na koji su Vikinzi posmatrali sebe, ne samo kao ratnike i moreplovce, već individue koje su veoma cenile stil, simbolizam i društveni identitet.

I za istoričare i za javnost, ovaj minijaturni portret premošćuje jaz između mita i realnosti, dajući izvanredan uvid u estetiku vikinškog doba.

(Telegraf Nauka/ArkeoNews)