Izlomljene kosti bacile novo svetlo na nasilje gvozdenog i vikinškog doba

Izlomljene kosti i delovi lobanja pronađeni u ognjištima i ispod podova u ranim skandinavskim naseljima pružili su novi uvid u nasilje tokom gvozdenog i vikinškog doba, piše Phys.org.

Za razliku od današnje reputacije nordijskih zemalja kao mirnih, Skandinavija je tokom ova dva perioda bila obeležena fizičkim nasiljem. Deo dokaza za to potiče iz saga i drugih izvora, kao i iz grobnih humki i masovnih grobnica u kojima skeleti nose tragove teških trauma.

Preporučujemo

Međutim, to nisu jedina mesta na kojima arheolozi mogu tražiti tragove drevnih žrtava nasilja. Ljudi su takođe polagali ljudska tela, ili barem delove tela, u kuće, bunare i dvorane za gozbe.

Sada je tim naučnika sa projekta BODY-POLITICS ispitao ljudske ostatke koji obuhvataju period od 1.500 godina, pronađene u takvim okruženjima. Njihovo istraživanje pruža daleko složeniju sliku svakodnevnog života i smrti u ranoj Skandinaviji.

Projekat BODY-POLITICS je međunarodna istraživačka inicijativa koja proučava ljudske ostatke pronađene u ovim naseljima. Pokrenut je radi istraživanja niza oblasti, uključujući način na koji su tela polagana u prostore domaćinstva i šta ovi neobični ukopi otkrivaju o nasilju i svakodnevnom životu.

U ovoj studiji, objavljenoj u Journal of Archaeological Method and Theory, istraživači su proučavali kosti koje se čuvaju u muzejskim zbirkama, uporedo sa ranijim izveštajima sa iskopavanja. Posebno su tražili dokaze o povredama i njihovom zarastanju.

Naučnici su identifikovali 12 osoba sa traumatskim povredama u uzorku od skoro 200 pojedinaca. Među njima, kod najmanje osam postoje dokazi o namernom nasilju. Nalazi takođe ukazuju na ponavljane fizičke traume.

Četiri osobe pretrpele su višestruke povrede tokom života. Jedan muškarac iz vikinškog doba preživeo je tri odvojena udarca u lobanju, kao i prelome podlaktice i ključne kosti.

Jedan od najupečatljivijih nalaza bio je fragment lobanje deteta starog između dve i četiri godine, pronađen ispod poda. Dete je verovatno zadobilo povredu oružjem neposredno pre smrti.

Ipak, ova otkrića nisu se svodila samo na iznenadne traume nanete oružjem. Neki od ostataka imali su prelome, stomatološke probleme i znake hroničnog fizičkog stresa.

Autori studije sugerišu da su neki od ovih ljudi verovatno trpeli stalne nedaće i nasilje tokom celog života. Predlažu nekoliko mogućih objašnjenja za ove povrede, uključujući nasilje u porodici, tuče unutar lokalne zajednice, sukobe između različitih zajednica ili ritualno nasilje poput žrtvovanja ljudi.

Nakon smrti, oni nisu sahranjivani na uobičajeni način na grobljima. Umesto toga, delovi njihovih tela tretirani su drugačije; neki od ostataka takođe su pokazivali tragove sečenja i drugih modifikacija nakon smrti.

(Telegraf Nauka)