Arheolozi iskopali groblje sa 8.000 kostiju žaba: Staro je 1.700 godina! Konačno se zna krivac

Arheolozi su, tokom pripremnih radova na izgradnji auto-puta od Kembridža do Hantingdona, iskopali jarak sa 8.000 kostiju žaba. Ovo groblje vodozemaca punih 10 godina predstavljalo je pravu misteriju za naučnike.

Posle mnogo različitih pravaca istrage, naučnici su otkrili kad se „zločin“ dogodio i ko su najverovatniji krivci, saopštio je Univerzitet u Bornmutu.

Preporučujemo

Nakon što je saznao za ovo otkriće, dr Pol Klarkson (Paul Clarkson) sa Univerziteta u Bornmutu kontaktirao je dr Viki Evens (Vicki Ewens), zooarheološkinju Arheološkog muzeja u Londonu (MOLA), kako bi sproveli dalje analize.

Nakon poređenja oštećenja na žabljim kostima sa podacima iz ranijih studija, dr Klarkson je utvrdio da su ih pojele ptice grabljivice, pri čemu su ritske sove (Asio flammeus) i poljske eje (Circus cyaneus) označene kao najverovatniji krivci.

Ipak, priča se tu nije završila. Arheološki dokazi sa terena ukazuju na to da se jarak napunio u roku od samo jedne godine, što je nametnulo pitanje kako se toliki broj kostiju pojavio u tako kratkom vremenskom periodu. Zbog toga je tim iz Bornmuta nastavio sa istraživanjem.

Merenjem veličine humerusa (kostiju prednjih udova) žaba, što predstavlja novu, pionirsku metodu analize, otkrili su da je većina žaba uginula mlada, odnosno da su bile pojedene tokom zime u svojoj prvoj godini života. Datiranje radioaktivnim ugljenikom koje je obavio Univerzitet u Beču takođe je pokazalo da ostaci potiču iz perioda Rimskog carstva, od pre oko 1.700 godina.

Vode močvarnog područja Fensa povlačile su se iz ove doline tokom rimskog doba, stvarajući idealne uslove za razmnožavanje žaba – što je pticama obezbedilo obilan izvor hrane.

Budući da ritske sove love iznad travnatih površina, a ova dolina je u gvozdenom dobu bila pod šumom, istraživači su proučili i dokaze u vidu fosilnih ostataka puževa, polena i drvenog uglja. To je otkrilo da su znatne šumske površine tokom vremena postepeno krčene radi ispaše stoke. Do rimskog perioda, velika prostranstva otvorenog tla ostavila su žabe sa znatno manje drveća koje bi ih štitilo od predatora sa pašnjaka.

- Ne pruža nam se često prilika da sa arheoloških lokaliteta dobijemo uvid u prošlost iz ugla jedne sove - rekao je dr Pol Klarkson, koji je vodio studiju.

- Misterija ovih žaba je rešena – reč je o pravoj gozbi žabama koje je pojela grupa sova, ostavivši njihove kosti za sobom. Ove kosti nam ne govore samo o životu ljudi u blizini močvara Fensa u rimsko doba, već pružaju uvid i u divlji svet – čime su se životinje bavile u prošlosti i kako je izgledao njihov život - dodao je on.

Rešavanje ove zagonetke pruža i dragocene podatke o kretanju stanovništva tokom rimskog perioda. Lovačkim aktivnostima ptica verovatno je pogodovao manje naseljen predeo, jer su ljudske zajednice ovo područje posećivale pretežno sezonski, premeštajući stoku na nove pašnjake.

- Imala sam toliko teorija o tome zašto je tako velika zbirka žabljih kostiju pronađena u ovoj maloj strukturi. Bilo je sjajno sarađivati sa Polom kako bismo konačno odgovorili na ovo pitanje. Ovo istraživanje pokazuje kako čak i najmanja životinja pronađena na lokalitetu može da nam pomogne da razumemo ne samo nekadašnje uslove životne sredine, već i ljudsku aktivnost u širem okruženju – rekla je dr Juan.

(Telegraf Nauka/Bournemouth University)