Drevni DNK rešio misteriju porekla ugro-finskih jezika: Oblast iz koje potiču bliža Aljasci nego Evropi

Poreklo uralskih jezika, a posebno ugro-finske grane, već dugo je misterija za naučnike. Mađarski, finski i estonski jezik, na primer, govore se u oblastima okruženim indoevropskim jezicima i to je enigma za mnoge istraživače - ne zna se odakle su ti jezici stigli, kakva je genetska veza onih koji ih govore, koliko su danas različiti nego pre nekoliko vekova...

Novo istraživanje približilo je naučnike rešenju misterije i pokazalo je da je ova jezička grana nastala mnogo istočnije nego što su mnogi mislili, saopštio je Univerzitet Harvard.

U analizi, koju je vodio par sveže diplomiranih stručnjaka pod nadzorom stručnjaka za drevni DNK Dejvida Rajha, integrisani su genetski podaci 180 tek sekvenciranih sibirskih gena sa više od 1.000 postojećih uzoraka koji pokrivaju mnoge kontinente i oko 11.000 godina istorije. Rezultati, objavljeni u žurnalu Nature, identifikuju praistorijske pretke dve važne jezičke porodice, uključujući i uralsku, koje danas koristi više od 25 miliona ljudi.

Bliži Aljasci nego Finskoj

U studiji je utvrđeno da su preci današnjih naroda koji govore uralske jezike pre oko 4.500 godina živeli u severoistočnom Sibiru, u oblasti poznatoj danas kao Jakutija.

- Geografski je to bliže Aljasci i Japanu nego Finskoj – rekao je Aleksander Mi-Vong Kim, jedan od glavnih autora studije.

Lingvisti i arheolozi su podeljeni kada je reč o teorijama o poreklu uralskih jezika. Glavna škola mišljenja je da su oni došli iz okoline Uralskih planina, lanca koji predstavlja granicu Evrope i Azije, ali ima i onih koji insistiraju na sličnosti ovih jezika sa turkijskim i mongolskim jezicima, pa se veruje da su se pojavili mnogo istočnije.

- Naš rad pokazuje da je ovaj drugi scenario verovatniji. Možemo da vidimo ovaj genetski puls kako dolazi sa istoka dok se uralski jezici šire – rekao je Tjan Čen Zeng, doktor sa Odeljenja ljudske evolutivne biologije.

Otkriće je omogućio Kimov dugoročni trud prikupljanja drevnog DNK iz nekih zapostavljenih regiona Sibira. Kako je utvrdio, mnogi moderni govornici uralskih jezika imaju isti genetski potpis koji se pojavio u uzorcima starim 4.500 godina iz Jakutije. Ljudi iz drugih etnolingvističkih grupa nemaju ovo specifično poreklo.

Jakutija i Stepska kultura

Genetske veze sa Jakutijom takođe pokazuju veliku pokretljivost lovaca-skupljača za koje se veruje da su doneli uralske jezike do severnoskandinavskih Sami naroda, kao i do Mađarske, koja je lingvističko ostrvo okruženo germanskim, slovenskim i drugim indoevropskim jezicima.

Govornici protouralskog jezika preklapali su se vremenski sa Stepskom kulturom (koristi se i termin Jamna kultura), kulturom nomadskih stočara koji su prenosili indoevropske jezike preko evroazijskih stepa. U paru nedavnih studija, koje su vodili Rajh i njegove kolege sa Harvarda, pokazano je da je Stepska kultura nastala otprilike na prostoru današnjee Ukrajine pre nešto više od 5.000 godina.

- Možemo da pratimo ove talase koji idu tamo-vamo, ali se i mešaju, kako su se ove velike jezičke porodice širile. Kao što vidimo da su se ljudi poreklom iz Jakutije kretali sa istoka na zapad, naši genetski podaci pokazuju Indoevropljane kako se šire sa zapada na istok – reka je Rajh, profesor genetike na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard i profesor ljudske evolutivne biologije na Fakultetu umetnosti i nauka.

Ipak, uralski uticaj bio je uglavnom ograničen za sever.

- Govorimo o tajgi, velikom prostranstvu borealnih šuma koje idu od Skandinavije do Beringovog moreuza. Ovo nije teritorija koju možete tek tako da pređete jašući konja – rekao je Kim.

Arheolozi su dugo povezivali širenje uralskih jezika sa takozvanim sejminsko-turbinskim fenomenom ili iznenadnom pojavom tehnološki razvijenih metoda izlivanja bronze na severu Evroazije.

Globalne klimatske promene

Predmeti tog perioda, uglavnom oružje, povezani su i sa erom globalnih klimatskih promena koje su mogle da daju prednost maloj kulturi koja je govorila uralski jezik tokom i posle sejminsko-turbinskog fenomena.

- Bronza je često imala transformativni uticaj na kulture koje su je koristile. Bronza je zaista pojačavala trgovinu na velikim rastojanjima. Da bi je koristila, društva su morala da razviju nove socijalne veze i institucije – rekao je Zeng naglašavajući da je za proizvodnju bronze bilo neophodno da se nabave sirovi materijali, uglavnom bakar i kalaj, sa posebnih lokacija.

Slika genetski raznolikih zajednica koje su koristile sejminsko-turbinsku tehniku postala je jasna poslednjih godina, sa razvojem proučavanja drevnog DNK.

- Neki od njih imali su genetsko poreklo iz Jakutije, neki iz Irana, neki su bili baltički lovci-skupljači iz Evrope. Svi su sahranjeni zajedno na istim mestima – rekao je Rajh.

Najnoviji genetski uzorci, koje su prikupili Kim i drugi arheolozi, uključujući i trećeg autora studije Leonida Vjazova sa Ostravskog univerziteta u Češkoj, otkrili su jake struje jakutskog porekla na drevnim grobljima koja su se prostirala ka zapadu, a svako je imalo mnogo ostataka iz sejminsko-turbinskog fenomena.

- Ovo je priča o volji, o populaciji koja je bila brojčano mala, ali je uspela da ima kontinentalni uticaj na kulturu i jezik – rekao je Kim.

Genetski potpis danas

Ranije studije pokazale su da Finci, Estonci i druge populacije koje govore uralske jezike danas imaju genetski potpis iz istočne Evroazije. Drevni DNK odbacio je mogućnost da su najpoznatije arheološke kulture uticale na uralsko širenje.

- To samo znači da nam je potrebno više podataka o opskurnim kulturama ili opskurnim periodima, kada nije bilo jasno šta se dešava – rekao je Zeng.

Danas, otkrio je, kulture u kojima se govori uralski jezik razlikuju se po tome koliko jakutskog porekla imaju. Estonci su zadržali oko 2 odsto, Finci oko 10. Na istočnom kraju, Nganasani, koji žive na najsevernijem delu Rusije, imaju skoro 100 odsto porekla iz Jakutije. Na drugoj strani, moderni Mađari izgubili skoro svo svoje jakutsko poreklo.

- Ali znamo, zahvaljujući drevnom DNK srednjovekovnih osvajača Mađarske, da su ljudi koji su doneli jezik tu imali ovo poreklo – naglasio je Zeng.

Jenisejski i na-deme jezici

Odvojeno od toga je otkriće o drugoj grupi sibirskih jezika – jenisejskim jezicima. Jenisejska jezička grupa možda se smanjuje danas, sa poslednjim preživelim narodom u Sibiru i kritično ugroženim narodom Ket, koji govori samo nekoliko staraca. Ali jenisejski uticaj je dugo primetan i među lingvistima i među arheolozima.

- Kao što su Misisipi i Misuri iz algonkvinskih jezika, postoje jenisejski toponimi u oblastima u kojima se danas pričaju mongolski i turkijski jezici. Kada se razmatra ovaj prostor, jasno je da je uticaj bio mnogo veći od prostora na kome su jenisejski jezici govoreni – rekao je Kim.

Istraživanje je pokazalo da su prvi govornici jezika iz jenisejske grupe živeli pre oko 5.400 godina blizu Bajkalskog jezera.

Kako se navodi, ova genetska istraživanja pružila su prvi genetski signal, mada preliminaran, za hipotezu Edvarda Vajde, lingviste sa Univerziteta Zapadnog Vašingtona, o genealoškoj vezi između jenisejskih jezika i jezika na-dene jezika, severnoameričkih naroda.

(Telegraf Nauka/The Harvard Gazette)