Dragulj kao za vojvodu: Srednjovekovno blago pronađeno u šancu

Izvanredno arheološko otkriće iz šanca oko zamka Kolno u Poljskoj daje nov uvid u srednjovekovnu aristokratsku kulturu i upotrebu luksuznih stvari.

Istraživači sa Univerziteta u Vroclavu otkrili su ukrašeni srebrno-zlatni nakit sa ametistom koji je nekad bio deo većeg broša — krajnje redak pronalazak i redak uvid u životni stil evropske srednjovekovne elite.

Preporučujemo

Dragulj, pronađen tokom sistematskih iskopavanja na prostoru starog utvrđenja, ističe se ne samo majstorskom izradom, već i specifičnim okolnostima u kojima je izgubljen.

Dok se nakit od plemenitih metala obično pronalazi u skrivenim skladištima ili elitnim grobovima, pronalazak takvog artefakta u slojevima svakodnevne upotrebe nije uobičajen.

Ovaj komad je pronađen u sedimentima nakupljenim između stubova drvenog mosta na severnom prelazu preko šanca. Ta lokacija sugeriše da ga je možda izgubio neko ko je putovao u ili iz tvrđave u periodu od ranog 14. do sredine 15. veka.

Zamak Kolno je prvobitno bio carinski punkt na srednjovekovnoj granici između vojvodstava Opole i Bžeg. Prvi dokumentovani vlasnik, vojvoda Boleslav III od Bžega, i kasniji stanovnici plemićkog roda ugošćavali bi posetioce visokog ranga.

Kvalitet dragulja odražava ovo elitno okruženje: ametist je postavljen na srebrnu osnovu, okružen vencem zrakova ili latica — što su dekorativni elementi povezanih sa međunarodnom luksuznom modom 13. veka.

Izrada je u skladu s aristokratskim nakitom tog perioda, uporediva sa predmetima visokog statusa poput krunica iz zamka Vavel u Krakovu, broša iz čuvenog blaga Srode Slonske i luksuznih srednjovekovnih ukrasa smeštenih u riznici katedrale u Splitu.

Visokotehnološka analiza otkriva više

Da bi odredili sastav i tehniku izrade, istraživači su izveli napredne nedestruktivne analize, uključujući rendgensku fluorescenciju (XRF) i skenirajuću elektronsku mikroskopiju u kombinaciji sa energetski disperzivnom spektroskopijom (SEM-EDS).

Ovi testovi su potvrdili da je artefakt napravljen od srebra i poboljšan pozlatom u vatri —sofisticiranim procesom u kom se zlato nanosi pomoću žive. Povišeni tragovi žive detektovani u spektrima podržavaju ovaj zaključak.

Mikroskopsko ispitivanje je takođe otkrilo tragove olovnog lema i srebrne igle na poleđini, što pokazuje da je dragulj prvobitno bio pričvršćen za veću dekorativnu strukturu, verovatno luksuzni broš.

Luksuz, simbolika i status u srednjovekovnom društvu

Dok je danas nakit uglavnom dekorativan, u srednjem veku je imao više značenja — ekonomsko, društveno i simboličko. Naučnici naglašavaju da analiza luksuznih artefakata pomaže u rekonstrukciji obrazaca društvenog identiteta i potrošnje. U tom kontekstu, dragulj iz zamka Kolno predstavlja opipljiv pokazatelj aristokratskog prisustva i demonstracije bogatstva.

Srednjovekovno plemstvo je često izražavalo status putem predmeta koji su bili ekonomski nepotrebni, ali simbolički moćni. Teorije „izražene potrošnje“, koje je prvi formulisao ekonomista Torsten Veblen, pomažu da se objasni zašto su se takvi predmeti širili među elitama. Dragoceni nakit, čak i kad nije funkcionalan, ukazivao je na poreklo, moć i lojalnost.

Međutim, srednjovekovno drago kamenje je imalo i spiritualni značaj. Verovalo se da ametist štiti od intoksikacije, otrova, loših snova, izdaje i vradžbina. Književnost tog perioda često govori o magičnim draguljima, uključujući priče o kralju Arturu u kojima drago kamenje daje zaštitu u bitkama. Takva verovanja sugerišu da je vrednost dragulja daleko prevazilazila njegovu estetsku privlačnost.

Prisustvo dragulja u zamku Kolno ističe spoj praktičnosti, prestiža i sistema uverenja koji su oblikovali srednjovekovno društvo. Slučajni gubitak — a ne namerno odlaganje — čini dragulj još vrednijim u arheološkom smislu, dajući nemodifikovanu sliku svakodnevnog života visokorangiranih pojedinaca koji su posećivali zamak.

Iako je tvrđava uništena 1443. godine, njen šanac je čuvao ovaj izuzetni artefakt vekovima. Danas, dragulj služi kao mala vremenska kapsula koja otkriva luksuzne sklonosti, kulturnu simboliku i društvenu dinamiku srednjovekovne Poljske.

Dok istraživanje napreduje, ovaj pronalazak ističe da čak i jedan zagubljen predmet može preoblikovati naše razumevanje prošlosti. Za arheologe, dragulj iz zamka Kolno nije samo dekorativni predmet — to je redak, blistav ključ za svet srednjovekovne aristokratije.

(Telegraf Nauka/ArkeoNews)