Drevni DNK otkrio tajnu boje kože Evropljana: Prof. Gvido Barbujani za Telegraf Nauku o novim istraživanjima

Stanovništvo Evrope imalo je tamnu kožu, tamnu kosu i tamne oči tokom najvećeg dela praistorije, dok su svetla koža, svetla kosa i svetle oči postali uobičajeni mnogo kasnije nego što se mislilo. To je pokazalo proučavanje uzoraka drevnog DNK koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Ferari.

Kako se navodi u studiji „Inference of human pigmentation from ancient DNA by genotype likelihood“ postavljenoj na preprint serveru bioRxiv, tim istraživača skupio je podatke o drevnom DNK 348 osoba koje su živele od pre 45.000 godina do pre 1.700 godina i u njima tragao za karakteristikama pigmentacije.

Preporučujemo

Prof. dr Gvido Barbujani (Guido Barbujani), jedan od autora studije i profesor genetike na Univerzitetu u Ferari, za Telegraf Nauku odgovorio je na nekoliko pitanja o ovom zanimljivom istraživanju.

• Navodite da su svetle oči, kosa i koža evoluirale nekoliko puta otkako se Homo sapiens raširio van Afrike, ali da su tokom većeg dela praistorije Evropljani imali tamnu kožu. Kada je svetla koža postala dominantna u Evropi i ostatku Evroazije?

- Prema podacima koje smo mogli da analiziramo, tek nedavno, tokom bronzanog doba, svetla koža postala je raširenija od tamne.

U istraživačkom timu su Marija Tereza Vizari, Patrisija Santons, Gvido Barbujani i Silvija Pereti… Foto: Ustupljena fotografija/Privatna arhiva

• Prvi lovci-skupljači koji su stigli iz Afrike imali su tamnu kožu. Kada je to počelo da se menja?

- To je bilo jedno od pitanja na koja smo tražili odgovor. Zajednički predak ljudi i šimpanzi, koji je živeo u Africi pre oko 7 miliona godina imao je belu kožu, kao što imaju i šimpanze ispod krzna. Gubitak krzna u ljudskoj lozi izložio je ključni molekul, folat, UV radijaciji; tamna koža bolje štiti folat od svetle kože, pa je tako pokrenut tipičan proces darvinovske selekcije. Međutim, svetlost sunca promoviše proizvodnju drugog važnog molekula, vitamina D. Van Afrike, sa blagom UV radijacijom, svetla koža ima prednost nad tamnom kožom, pa se režim selekcije preokrenuo. Prvi sapijensi hodali su evropskim tlom pre nekih 45 hiljada godina, ali najstarija dokumentovana pojava svetle kože za koju znam je u Kavkazu, u vreme mezolita, pre oko 15 hiljada godina. Bilo je potrebno više vremena nego što smo mislili.

• Širenje neolitskih farmera iz Anadolije promenilo je genetski sastav Evropljana. Kakva je bila pigmentacija ove populacije i kako je njihova migracija uticala na lovce-skupljače?

- Studija iz 2022. (Marchi et al., 2022, Cell 185, 1842–1859) pokazala je da je kavkaska populacija, sa prvim poznatim pojedincima svetle puti, bila predačka prvim neolitskim farmerima u Anadoliji. Znamo iz mnogo ranijih studija da se poljoprivreda raširila Evropom uglavnom kroz masovne migracije; tako su prvi farmeri doneli u Evropu svoju tehnologiju i svoje gene, uključujući i one za pigmentaciju. Ono što nismo znali pre ove studije jeste da je promena tamne kože u svetlu kožu bila dug i neregularan proces na geografskom prostoru. Očigledno, grupe koje su živele od ribolova ili lova imale su dovoljno vitamina D da ne zaostaju u takmičenju sa farmerima svetlije kože. Takođe, bilo je mnogo diverziteta unutar jedne populacije; tako su na švedskom mezolitskom nalazištu Motala dve individue imale različitu pigmentaciju - jedna veoma svetlu, druga veoma tamnu kožu.

• Istraživanje pokazuje da je tokom bronzanog doba većina Evropljana imala tamnu kožu, tamnu kosu i tamne oči. Šta to znači za naše shvatanje Minojske i Mikenske civilizacije, na primer? Da li su oni imali tamnu kožu?

- Ne znam. Studija iz 2013. godine (Hughey et al, A European population in Minoan Bronze Age Crete. Nature Commununication 4, 1861, 2013) pokazuje da su Minojci imali velike sličnosti sa neolitskim i modernim Evropljanima, ali je to zasnovano samo na mitohondrijalnoj DNK. Studija iz 2021. (Clemente et al., 2021, Cell 184, 2565–2586, 2021) analizirala je cele genome (1 minojski, 1 mikenski, 2 kikladska) potvrđujući kavkasko poreklo, ali nismo mogli da uključimo ove podatke u našu analizu jer su koristili metod za uzimanje DNK koji nije davao dovoljno informacija za analizu pigmentacije.

• Ovo istraživanje kompatibilno je i sa studijom iz 2023. koja je otkrila da Ledeni čovek Eci nije izgledao kao u popularnim rekonstrukcijama, već je imao tamnu kožu, ali kakav je slučaj bio sa antičkim Grcima ili Rimljanima?

- Kada je reč o ljudima antičkog doba, moramo da radimo na tome i upravo radimo na tome. Na primer, otkrivamo veliki nivo diverziteta u pigmentaciji stanovništva Pompeje.

• Za istraživanje ste koristili HlrisPlex-S sistem. Šta je to i koliko je dobar za rekonstrukciju ljudske pigmentacije?

- To je standardan metod koji se koristi za forenzičku analizu u pravnom sistemu mnogih zemalja. Mi smo mu dodali probabilističku proceduru koja nam daje preciznu procenu sa mogućnošću greške (koja nikad nije nula, ali je mala u većini slučajeva).

• Koliko su se istraživanja ovog tipa promenila u poslednjih nekoliko decenija?

- Veoma se promenilo. Tek sa skorim razvojem jeftinih i pouzdanih metoda za proizvodnju velike količine DNK podataka studije poput ove postale su izvodljive, čak i za relativno male istraživačke grupe poput naše.

(Telegraf Nauka)