Da li je ovo tajna Napoleonovog poraza u Rusiji? Drevni DNK vojnika iz pohoda 1812. krije dva patogena

Velika invazija francuskog imperatora Napoleona Bonaparte na Rusiju 1812. godine završena je katastrofalnim povlačenjem Velike armije. Ovaj pohod pokazao je svetu da Napoleon nije nepobediv, a najnovije analize otkrile su da drevni DNK vojnika koji su učestvovali u ovom neslavnom pohodu krije dva patogena.

Naučnici sa Jedinice za paleogenomiku mikroba Pasterovog instituta, u saradnji sa Laboratorijom za biokulturnu antropologiju Univerziteta Eks Marselj, rešili su da istraže koji su patogeni mogli da izazovu epidemije zaraznih bolesti koje su doprinele ovoj istorijskoj epizodi, saopštio je Pasterov institut.

Preporučujemo

13 vojnika Napoleonove vojske

Izvukli su i analizirali DNK 13 vojnika iz Napoleonove vojske. Njihova tela su ekshumirana u Vilnjusu, u Litvaniji, 2002. godine tokom iskopavanja koje je predvodio tim Univerziteta Eks Marselj, specijalizovan za arheo-antropologiju. Naučnici su zatim koristili tehnike sekvenciranja sledeće generacije primenjene na drevnu DNK kako bi identifikovali potencijalne infektivne agense.

Njihovo istraživanje, objavljeno u žurnalu Current Biology, identifikovalo je genetske potpise dva infektivna agensa: Salmonella enterica subsp. enterica (serovar Paratyphi C), odgovorna za paratifusnu groznicu, i Borrelia recurrentis, odgovorna za povratni tifus, bolest koju prenose vaši i koju karakterišu napadi groznice praćeni periodima remisije. Iako se ove dve bolesti razlikuju, mogu dovesti do sličnih simptoma kao što su visoka temperatura, umor i probavni problemi, a njihovo istovremeno prisustvo je možda doprinelo pogoršanju stanja vojnika, posebno zato što su već bili oslabljeni hladnoćom, glađu i nedostatkom sanitarnih uslova.

Foto: Shutterstock

Od 13 Napoleonovih vojnika ekshumiranih u Vilnjusu, zubi četvorice njih su bili pozitivni na S. enterica Paratyphi C, a dvojice na B. recurrentis. Ova studija pruža prve genetske dokaze o ova dva infektivna agensa, iako njihova precizna uloga u velikom broju smrtnih slučajeva u Velikoj armiji tokom njenog povlačenja iz Rusije nije poznata. Potvrda prisustva ove dve bakterije dolazi nakon prethodne studije koja je identifikovala uzročnika tifusa - Rickettsia prowazekii - i uzročnika rovovske groznice - Bartonella quintana - patogene za koje se dugo verovalo da su povezani sa povlačenjem na osnovu istorijskih zapisa.

S obzirom na mali broj analiziranih uzoraka u poređenju sa hiljadama pronađenih tela, nemoguće je utvrditi u kojoj su meri ovi patogeni doprineli ekstremno visokoj smrtnosti. Analiza naučnika zasnivala se na ograničenom broju uzoraka (13 od više od 3.000 tela u Vilnjusu i oko 500.000 do 600.000 vojnika u vojsci, od kojih je oko 300.000 umrlo tokom povlačenja), navodi Pasterov institut.

- Pristup genomskim podacima patogena koji su cirkulisali u populacijama u prošlosti pomaže nam da razumemo kako su se zarazne bolesti razvijale, širile i nestajale tokom vremena, kao i da identifikujemo društvene ili ekološke kontekste koji su igrali ulogu u tim dešavanjima. Ove informacije nam pružaju dragocen uvid i bolje razumevanje u suzbijanju zaraznih bolesti danas - objasnio je Nikolas Raskovan, šef Jedinice za mikrobalnu paleogenomiku na Institutu Paster i jedan od autora studije.

Da bi postigao ove rezultate, tim je radio u saradnji sa naučnicima sa Univerziteta u Tartuu u Estoniji na razvoju inovativnog radnog toka za autentifikaciju koji uključuje nekoliko koraka, uključujući interpretativni pristup vođen filogenijom za visoko degradirane fragmente genoma. Ova metoda omogućava naučnicima da precizno identifikuju patogene čak i ako njihova DNK daje nisko pokrivanje, u nekim slučajevima čak ukazujući na specifičnu lozu.

Bivak Napoleonove vojske po ruskoj zimi... Foto: The Picture Art Collection / Alamy / Profimedia

- Kod većine drevnih ljudskih ostataka, DNK patogena je izuzetno fragmentisana i prisutna samo u vrlo malim količinama, što otežava dobijanje celih genoma. Zbog toga su nam potrebne metode sposobne da nedvosmisleno identifikuju infektivne agense iz ovih slabih signala, a ponekad čak i da precizno odrede loze, kako bi se istražila patogena raznolikost prošlosti - dodaje on.

Ova nova studija otkriva korelaciju između istorijskih opisa bolesti koje je pretrpela Napoleonova vojska i tipičnih simptoma paratifusa i povratnog tifusa. Ona nudi nove dokaze koji podržavaju teoriju da su zarazne bolesti bile jedan od uzroka propasti kampanje 1812. godine, pored više drugih faktora kao što su iscrpljenost, ekstremna hladnoća i teški uslovi.

Propast Velike armije i Napoleona

- Iz čistog i potpunog nepoštovanja takvih mogućnosti, Velika armija sa oko 430.000 iskusnih francuskih vojnika i savezničkih trupa prešla je Njemen u junu 1812. i otpočela napad na Rusiju. Ne zna se tačno kada je Napoleon doneo odluku da napadne carevinu Romanovih. (…) Francuske, austrijske, pruske, saksonske, zapadnonemačke, italijanske i ostale satelitske trupe koje su projurile Evropom na istok tokom jula i avgusta bile su najmoćnija vojna sila koju je svet do tada video u pohodu; sličnu neće videti sve do 1914. Smolensk je zauzet 18. avgusta. Kod Borodina, 7. septembra, Napoleon je uništio jednu trećinu Kutuzovljeve vojske i to platio četvrtinom sopstvenih snaga. U Moskvu je stigao 16. septembra - napisao je Frenklin L. Ford u knjizi Evropa u doba revolucija 1780-1830 i dodao:

Požari u osvojenoj Moskvi... Foto: The Picture Art Collection / Alamy / Profimedia

- Prestonica je bila pusta, osim grupica civila i prerušenih vojnika koji su te noći počeli da spaljuju grad direktno pred svojim osvajačima. Napoleon je ostao u predgrađu razrušenog grada više od mesec dana, formalni pobednik, faktički osujećen i naizgled zbunjen; zalud se nadao da će car popustiti. Konačno, sa prvim nagoveštajima strašne ruske zime, 19. oktobra je Velika armija dobila naređenje da se povuče preko izranjavljene zemlje, ka prijatnijem okruženju. Tako je počelo dugotrajno mučno povlačenje iz Moskve. Pretpostavlja se da je od vojnika koji su u u junu 1812. prešli Njemen, samo 50.000 uspelo da ponovo pređe reku, da je od 380.000 žrtava gotovo polovina umrla od promrzlina, gladi i bolesti tokom očajničkog zimskog marša.

(Telegraf Nauka/Institut Pasteur)