Kako magične pečurke menjaju percepciju: Naučnici otkrivaju šta se dešava u mozgu pod uticajem psilocibina

Popularne magične pečurke, gljive koje sadrže halucinogenu supstancu psilocibin, vekovima su važan deo rituala u različitim kulturama, koriste se u mističnim i duhovnim obredima. U poslednje vreme postale su predmet intenzivnih naučnih istraživanja zbog svog potencijala u lečenju depresije, zavisnosti i anksioznosti, piše Popular mechanics.

Nova studija objavljena u časopisu Nature pruža još dublji uvid u to kako psilocibin deluje na mozak, menjajući našu percepciju prostora, vremena i sopstvenog identiteta. Ključ leži u tome kako ova supstanca remeti i preoblikuje moždane mreže, brišući granice između različitih funkcija mozga i stvarajući osećaj duboke povezanosti sa univerzumom.

Preporučujemo

Naš mozak funkcioniše kroz mreže – skupove regija koje zajednički rade na obavljanju određenih zadataka. Viši red moždanih mreža kontroliše kompleksne kognitivne funkcije poput planiranja i rešavanja problema, dok niži red upravlja osnovnim funkcijama poput vida i sluha. Kada osoba uzme halucinogenu supstancu poput psilocibina, dešavaju se dve ključne promene: prekid sinhronizacije unutar mreža – regije koje obično rade zajedno počinju da se ponašaju nezavisno, prestajući da komuniciraju na uobičajen način, i zamagljivanje granica između mreža – mreže koje su inače jasno odvojene postaju isprepletene, što stvara osećaj haosa i dezorijentacije.

- Mozak u celini postaje haotičniji, neuređeniji. Ovo može objasniti iskustva korisnika psilocibina, poput osećaja da „trava diše“ ili da „drveće ima emocije“ - ovaj fenomen detaljno je objasnio dr Vitali Napadov, neuronaučnik sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard i Istraživačkog instituta Mas General.

Jedan od najfascinantnijih efekata psilocibina je dramatična promena u načinu na koji mozak doživljava vreme. Neki korisnici opisuju osećaj da je vreme usporilo do te mere da sekunde traju minutima, dok drugi imaju utisak da je vreme ubrzano i da sve prolazi u treptaju oka.

Foto: Tanjug/AP

Ovo je potvrđeno istraživanjem dr Danila Bzdoka sa Univerziteta Mekgil, koji je analizirao 7.000 ličnih svedočenja ljudi koji su koristili različite psihoaktivne supstance. Njegov tim je pomoću mašinskog učenja utvrdio da su subjektivna percepcija ubrzanja i usporavanja vremena povezane sa dopaminskim neurotransmiterima.

Kako bi kvantifikovali intenzitet halucinogenog iskustva, istraživači su koristili upitnik sa 30 pitanja, poznat kao „upitnik mističnog iskustva”. Rezultati su pokazali da što su odgovori učesnika ukazivali na dublje promene u percepciji, to su njihove moždane mreže bile više poremećene. Njihovo višestruko skeniranje pomoću fMRI-a omogućilo je naučnicima da precizno utvrde kako psilocibin menja moždane obrasce i koliko dugo te promene traju.

Jedna od najupečatljivijih promena događa se u mreži nazvanoj DMN, koja je odgovorna za autobiografsko pamćenje, samorefleksiju i zamišljanje budućnosti. Ova mreža je ključna za održavanje našeg osećaja sopstvenog identiteta – onoga što doživljavamo kao „ja”. Pod uticajem psilocibina, aktivnost u DMN-u postaje dramatično poremećena, što dovodi do fenomena poznatog kao rastapanje ega. Ljudi često opisuju osećaj da su izgubili granice između sebe i sveta oko sebe, osećajući se kao da su stopljeni sa univerzumom.

Naučnici spekulišu da bi upravo ovaj efekat mogao imati terapeutske koristi za osobe koje pate od depresije. Poremećaji poput depresije i šizofrenije povezani su sa hiperaktivnošću DMN-a, pa bi njegovo privremeno resetovanje moglo pomoći mozgu da se vrati u zdraviju ravnotežu.

Dokazujući da psilocibin može značajno menjati moždane veze, naučnici sada istražuju kako bi se ova supstanca mogla koristiti u terapeutske svrhe. Dr Napadov smatra da bi psilocibin mogao pomoći pacijentima da postanu otvoreniji za promene i dublje uvide tokom psihoterapije.

Jedan od sledećih ciljeva istraživanja jeste razvijanje biomarkera koji bi pomogli da se odredi idealno vreme za sledeću dozu psilocibina.

- U idealnom slučaju, razvili bismo test krvi umesto oslanjanja na fMRI skeniranja kako bismo prepoznali trenutke kada je terapija najefikasnija i odredili kada je vreme za sledeću psilocibinsku sesiju – objašnjava dr Nikol.

Iako je istraživanje još u ranoj fazi, nalazi pokazuju da psilocibin ne samo da menja percepciju vremena, prostora i identiteta, već i da potencijalno može pomoći u lečenju ozbiljnih mentalnih poremećaja. Magične pečurke, nekada korišćene samo u ritualima drevnih civilizacija, sada postaju naučni alat koji može otkriti tajne ljudskog uma i pomoći u lečenju mentalnih oboljenja. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste: da li će nauka uspeti da u potpunosti razotkrije mehanizme koji stoje iza ovih neverovatnih iskustava?

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)