Imaju 80 godina, a mozak im je kao kod pedesetogodišnjaka: Naučnici konačno utvrđuju kako je to moguće

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Severozapadnog univerziteta više od 25 godina proučavaju ljude starije od 80 godina koji odlično stare, a cilj je da shvate kako određeni pojedinci zadržavaju izuzetnu mentalnu oštrinu u poznim godinama.

Ovi pojedinci dosledno postižu rezultate na testovima memorije slične onima kod ljudi koji su bar 30 godina mlađi, dovodeći u pitanje dugogodišnje uverenje da je kognitivno propadanje neizbežno sa godinama, prenosi ScienceDaily.

Preporučujemo

Tokom decenija istraživanja, naučnici su primetili određene životne navike i osobine ličnosti koje izdvajaju takozvane „superejdžere“ od njihovih vršnjaka, uključujući visoku društvenost i ekstrovertnost. Ipak, najiznenađujuća otkrića proistekla su iz ispitivanja njihovih mozgova.

- Ono što smo pronašli u njihovim mozgovima je za nas bilo zaista revolucionarno - rekla je dr Sandra Vajntrab, profesorka psihijatrije, bihevioralnih nauka i neurologije na Medicinskom fakultetu Severozapadnog univerziteta.

Identifikovanjem bioloških i bihevioralnih obrazaca povezanih sa ovim fenomenom, istraživači se nadaju da će razviti nove pristupe za jačanje kognitivne otpornosti i smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.

- Naši nalazi pokazuju da izuzetna memorija u starosti nije samo moguća, već je povezana sa posebnim neurobiološkim profilom. Ovo otvara vrata novim intervencijama usmerenim na očuvanje zdravlja mozga duboko u kasnijim decenijama života - izjavila je Vajntrabova.

Nalazi su objavljeni u žurnalu Alzheimer's & Dementia: The Journal of the Alzheimer's Association, u okviru specijalnog izdanja kojim se obeležava 40 godina Programa centara za Alchajmerovu bolest Nacionalnog instituta za starenje i 25 godina Nacionalnog koordinacionog centra za Alchajmerovu bolest.

Otporni i izdržljivi mozgovi

Termin „superejdžer“ uveo je dr M. Marsel Mesulam, koji je osnovao Mesulamov centar za kognitivnu neurologiju i Alchajmerovu bolest na Severozapadnom univerzitetu krajem devedesetih godina.

Od 2000. godine, 290 učesnika je učestvovalo u programu, a istraživači su nakon smrti proučili 77 doniranih mozgova superejdžera. Neki od ovih mozgova pokazali su prisustvo amiloidnih i tau proteina (poznatih i kao plakovi i čvorovi), koji su snažno povezani sa Alchajmerovom bolešću. Drugi uopšte nisu pokazivali znake ovih štetnih proteina.

- Shvatili smo da postoje dva mehanizma koja nekoga čine superejdžerom - rekla je Vajntrabova. - Prvi je otpornost: oni uopšte ne stvaraju plakove i čvorove. Drugi je žilavost: oni ih stvaraju, ali ti proteini ne nanose štetu njihovom mozgu.

Ključna otkrića o superejdžerima

Istraživači su otkrili nekoliko definišućih karakteristika koje objašnjavaju zašto ovi ljudi zadržavaju tako jake kognitivne sposobnosti:

• Izuzetno pamćenje: Superejdžeri postižu rezultat od najmanje 9 od 15 na testovima odloženog prisećanja reči, što odgovara učinku ljudi u 50-im i 60-im godinama.
• Mladolika struktura mozga: Za razliku od tipičnih mozgova koji stare, kod njih se vidi malo ili nimalo stanjivanja korteksa (moždane kore). U nekim slučajevima, regija zvana prednji cingularni korteks je čak deblja nego kod mlađih odraslih osoba, što pogoduje donošenju odluka, emocijama i motivaciji.
• Jedinstvene karakteristike ćelija: Superejdžeri imaju veći broj von ekonomo neurona, koji su povezani sa društvenim ponašanjem, kao i veće entorinalne neurone koji igraju ključnu ulogu u pamćenju.
• Snažne društvene veze: Iako se njihove navike vežbanja i stilovi života razlikuju, većina superejdžera je veoma društvena i održava bliske međuljudske odnose.

Doniranje mozga i dugoročna otkrića

U Mesulamovom centru, učesnici se podvrgavaju procenama svake godine i mogu izabrati da doniraju svoj mozak za naučna istraživanja nakon smrti. Te donacije su bile ključne za mnoga najvažnija saznanja programa.

- Mnogi nalazi iz ovog rada proističu iz ispitivanja uzoraka mozga velikodušnih i posvećenih superejdžera koji su praćeni decenijama - rekla je koautorka dr Tamar Gefen, vanredna profesorka psihijatrije i bihevioralnih nauka na Medicinskom fakultetu. - Stalno me fascinira kako doniranje mozga omogućava otkrića dugo nakon smrti, nudeći svojevrsnu naučnu besmrtnost.

Istraživači se nadaju da će ovi nalazi usmeriti buduće strategije za zaštitu zdravlja mozga i pomoći većem broju ljudi da zadrže oštro razmišljanje duboko u starosti.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)