Zabrinjavajuće istraživanje naučnika: Veštački zaslađivači mogu da ugroze decu i unuke?

Veštački zaslađivači su popularna alternativa šećeru, često zastupljeni u hrani i pićima sa niskim sadržajem šećera ili bez njega, namenjenim ljudima koji žele da unaprede svoje zdravlje. Međutim, novo istraživanje na miševima sugeriše da bi ovi zaslađivači mogli imati neočekivani uticaj na zdravlje koji se mogu preneti na potomstvo, pa čak i na drugu generaciju.

Promene koje su naučnici uočili, uključujući ekspresiju gena, toleranciju na glukozu i mikrobiom stolice, mogle bi potencijalno povećati podložnost metaboličkim stanjima poput dijabetesa – upravo onog problema koji bi zaslađivači trebalo da reše, saopštio je naučni izdavač Frontiers, a preneo SciMEx.

Istraživanje na 47 mužjaka i ženki

Kada odaberete dijetalnu verziju svog omiljenog gaziranog pića, konzumirate nenutritivne zaslađivače, koji imaju sladak ukus, ali – za razliku od šećera – ne sadrže kalorije. Ipak, zdravstvene organizacije počinju da izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih dugoročnih uticaja ovih zaslađivača, sugerišući da oni mogu ometati metabolizam i povećati rizik od dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti. Nova studija na miševima sada ukazuje na to da popularni zaslađivači sukraloza i stevija imaju negativne efekte na mikrobiom creva i ekspresiju gena, što potencijalno ugrožava metaboličko zdravlje i može se preneti između generacija.

- Smatrali smo intrigantnim to što, uprkos rastućoj potrošnji ovih aditiva, učestalost gojaznosti i metaboličkih poremećaja poput insulinske rezistencije nije opala. To ne znači da su zaslađivači odgovorni za ove trendove, ali postavlja pitanje da li oni utiču na metabolizam na načine koje još ne razumemo u potpunosti - rekla je dr Fransiska Konča Selume sa Univerziteta u Čileu, vodeća autorka članka u žurnalu Frontiers in Nutrition.

Naučnici su započeli istraživanje podelivši 47 mužjaka i ženki miševa u tri grupe, od kojih je svaka dobijala ili običnu vodu ili vodu sa dozom sukraloze ili stevije, što je uporedivo sa količinom koju bi čovek mogao da konzumira u okviru normalne ishrane. Ove grupe miševa su zatim razmnožavane tokom dve uzastopne generacije, od kojih su obe dobijale isključivo običnu vodu.

- Životinjski modeli nam omogućavaju da veoma precizno kontrolišemo uslove životne sredine i izolujemo efekat specifičnog faktora, kao što je sastojak u ishrani, dok istovremeno pratimo nekoliko generacija u relativno kratkom vremenu - objasnila je Konča.

Svaka generacija je podvrgnuta testu oralne tolerancije na glukozu, kojim se ispituje insulinska rezistencija – rani znak upozorenja za dijabetes. Istraživači su takođe uzimali uzorke stolice kako bi potražili promene u mikrobiomu creva i koncentraciji kratkolančanih masnih kiselina, što bi moglo ukazati na epigenetske promene prenosive sa roditelja na decu. Smatra se da zaslađivači utiču na kratkolančane masne kiseline tako što ugrožavaju funkciju mikrobioma creva, što na kraju može izmeniti ekspresiju gena.

Naučnici su takođe posmatrali ekspresiju pet gena uključenih u upalne procese, funkciju crevne barijere i metabolizam u jetri i crevima. Ovi geni su odabrani kako bi pružili uvid u potencijalne epigenetske uticaje na crevne, upalne i metaboličke faktore koji bi mogli biti odgovorni za negativne zdravstvene uticaje nenutritivnih zaslađivača.

Priča o dva zaslađivača

Naučnici su otkrili da različiti zaslađivači proizvode različite efekte, koji su se menjali tokom vremena. U prvoj generaciji, samo su muški potomci miševa koji su konzumirali sukralozu pokazali znakove narušene tolerancije na glukozu, ali je do druge generacije povišen šećer u krvi natašte otkriven kod muških potomaka „sukralozne“ grupe i ženskih potomaka „stevija“ grupe.

Obe grupe miševa koje su konzumirale zaslađivače imale su raznovrsniji mikrobiom stolice, ali niže koncentracije kratkolančanih masnih kiselina, što sugeriše da su bakterije proizvodile manje korisnih metabolita; obe naredne generacije su takođe imale niže koncentracije kratkolančanih masnih kiselina. Miševi koji su konzumirali sukralozu bili su ozbiljnije i trajnije pogođeni promenama u mikrobiomu, sa više patogenih vrsta i manje korisnih vrsta bakterija u njihovom fecesu.

Slično tome, čini se da sukraloza podstiče ekspresiju gena povezanih sa upalama i prigušuje ekspresiju gena povezanih sa metabolizmom tokom dve generacije nakon konzumacije. Stevija takođe utiče na ekspresiju gena, ali su njeni efekti manji i ne prenose se na više od jedne generacije.

- Kada smo upoređivali generacije, ovi efekti su generalno bili najjači u prvoj generaciji i imali su tendenciju opadanja u drugoj. Sveukupno, efekti povezani sa sukralozom bili su dosledniji i uporniji kroz generacije - rekla je Konča i dodala:

- Promene koje smo primetili u toleranciji na glukozu i ekspresiji gena mogle bi se tumačiti kao rani biološki signali povezani sa metaboličkim ili inflamatornim procesima. Na primer, životinje nisu razvile dijabetes. Umesto toga, primetili smo suptilne promene u tome kako telo reguliše glukozu i u aktivnosti gena povezanih sa upalom i metaboličkom regulacijom. Moguće je da bi takve promene mogle povećati podložnost metaboličkim poremećajima pod određenim uslovima, kao što je ishrana bogata mastima.

Ipak, tim naglašava da, iako ovo istraživanje identifikuje povezanost između različitih promena zdravstvenog stanja, ono ne uspostavlja uzročno-posledičnu vezu. Osim toga, uticaj nenutritivnih zaslađivača na miševe neće precizno odražavati njihov uticaj na ljude.

- Cilj ovog istraživanja nije stvaranje panike, već isticanje potrebe za daljim ispitivanjem. Može biti razumno razmotriti umerenost u konzumaciji ovih aditiva i nastaviti sa proučavanjem njihovih dugoročnih bioloških efekata - rekla je Konča.

Šta kažu drugi naučnici

Profesor hemije na Kraljevskom institutu tehnologije u Melburnu Oliver Džouns rekao je da ovi rezultati „deluju zabrinjavajuće na prvi pogled, ali da postoji nekoliko faktora koje bi trebalo imati na umu prilikom tumačenja“.

- Kao prvo, miševi nisu mini ljudi. Oni imaju drugačiju biohemiju i na mnoge hemikalije reaguju drugačije nego ljudi. Na primer, čokolada je bezopasna za ljude, ali veoma toksična za miševe, a veštački zaslađivač aspartam može povećati nivo insulina kod miševa, ali ne i kod ljudi. Ukratko, iako eksperimenti na životinjama mogu dati predstavu o tome šta bi se moglo dogoditi, oni ne pružaju definitivne odgovore – rekao je on za SciMEx i dodao:

- U ovom slučaju, rezultati su dodatno zakomplikovani činjenicom da je tip miševa koji su koristili (soj C57BL/6J) poznat po tome što je podložan gojaznosti izazvanoj ishranom i dijabetesu tipa 2. To znači da je verovatno da će se kod ovih miševa primetiti reakcija u pogledu tolerancije na glukozu pri skoro svakoj intervenciji u ishrani, a ne samo kod zaslađivača. Takođe se čini da autori nisu izmerili koliko su vode sa doziranim zaslađivačem miševi popili, niti konačnu koncentraciju zaslađivača u njihovoj krvi, pa je nepoznato kolikoj su količini zaslađivača miševi zapravo bili izloženi. Zaslađivači su često na meti prilično senzacionalističkih naslova, uprkos decenijama istraživanja koja potvrđuju njihovu bezbednost. Ukratko, iako je rad zanimljiv, ne mislim da nam sama ova studija daje više razloga za brigu o zaslađivačima.

Dr Alis Martin, istraživačica sa Univerziteta Flinders, kaže da većina ljudi poseže za „dijetalnim“ opcijama i opcijama „bez šećera“ misleći da pravi zdraviji izbor.

- Međutim, ovo istraživanje otvara oči jer sugeriše da obični zaslađivači, posebno sukraloza i stevija, mogu imati dugoročne posledice koje traju generacijama. Veoma je važno naglasiti da iako miševi imaju mnoge biološke sličnosti s ljudima, ne možemo još ove rezultate direktno primeniti na ljude. Ova studija dodaje dokaze da moramo da budemo oprezniji – rekla je ona.

Profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Melburnu Aleks Poljakov kaže da ova višegeneracijska studija na miševima postavlja važno pitanje.

- To je pitanje: da li nešto uobičajeno kao veštački zaslađivač koji koriste roditelji može da se odrazi na potomstvo koje nije direktno izloženo? Odgovor je, bar kada je reč o miševima, da može. Poremećene zajednice crevnih bakterija kod roditeljske generacije prenete su na mladunce, praćene nižim nivoima kratkolančanih masnih kiselina – molekula koji pomažu u regulisanju upala, imunološke funkcije i metabolizma. Ova smanjenja su se zadržala i u generaciji unučadi – rekao je on i dodao:

- Posebno je zanimljivo to što se različiti zaslađivači, sukraloza i stevija, nisu ponašali na isti način. Ova razlika je značajna, i nenutritivne zaslađivače ne bi trebalo tretirati kao jedinstvenu kategoriju. Postoje važna ograničenja koja treba uzeti u obzir. Ovo je studija na miševima sprovedena u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, što se veoma razlikuje od složenog konteksta ishrane kod ljudi.

(Telegraf Nauka/Frontiers/SciMEx)