Sveti gral onkologije: Koliko smo blizu testu krvi koji otkriva rak pre pojave simptoma?

Sveti gral onkologije je jednostavan test krvi koji bi mogao da otkrije više oblika raka još pre pojave prvih simptoma. Uprkos stalnom naučnom napretku, stvaranje ovakvog pouzdanog testa ostalo je nedostižno.

Nova objava austrijske biotehnološke kompanije ponovo budi nadu, izazivajući i veliko interesovanje i rezervisanost u naučnoj zajednici, piše Iefimerida.

Preporučujemo

Kompanija Wholomics predstavila je na godišnjoj konferenciji Američkog društva za kliničku onkologiju u Čikagu podatke o novom testu krvi koji, prema rečima njenih tvoraca, može da otkrije do 95% tumora u ranoj fazi za 13 različitih tipova raka. Objava je okarakterisana kao impresivna, jer se odnosi na oblast u koju desetine istraživačkih timova i farmaceutskih kompanija ulažu milijarde dolara poslednjih godina.

Istraživači zasnivaju svoj optimizam na analizi podataka od oko 1.400 ljudi. Međutim, studija još nije prošla proces recenzije nezavisnih naučnika, što znači da rezultati ostaju preliminarni. Istovremeno, još uvek nema dokaza koji bi potvrdili da rana dijagnoza putem ove specifične metode na kraju dovodi do dužeg preživljavanja pacijenata ili smanjenja smrtnosti.

Uprkos tome, objava dolazi u trenutku kada se globalna istraživanja o takozvanim testovima za rano otkrivanje više vrsta raka nalaze u ključnoj tački. Ovi testovi, na međunarodnom nivou poznati kao MCED (Multi-Cancer Early Detection), pokušavaju da otkriju tragove kanceroznih ćelija u krvi pre nego što bolest postane primetna drugim metodama.

Zanimljivo je da se prezentacija kompanije Wholomics poklopila sa manje ohrabrujućim vestima za najpoznatiji program u ovom sektoru, test Galleri. Ovaj specifični test, koji pretenduje da identifikuje više od 50 različitih oblika raka putem fragmenata DNK koje tumori ispuštaju u krvotok, godinama se testira u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Više od 142.000 građana uzrasta od 50 do 79 godina učestvovalo je u jednom od najvećih kliničkih ispitivanja ove vrste u svetu, dajući godišnje uzorke krvi. Međutim, prvi rezultati su pokazali da test nije uspeo značajno da smanji pojavu 12 ključnih oblika uznapredovalog raka, koji su bili glavni cilj studije.

Direktorka istraživanja u organizaciji Cancer Research UK, dr Ketrin Eliot, ocenila je da podaci pokazuju da „test još nije spreman da postane deo programa masovnog skrininga britanskog zdravstvenog sistema“. Ipak, istakla je da su se pojavili zanimljivi nalazi koji zaslužuju dalje ispitivanje.

Konkretno, ispitivanje Galleri testa pokazalo je da su neki kanceri, koji se obično dijagnostikuju u završnom stadijumu IV, otkriveni ranije, u stadijumu III. To je rezultiralo smanjenjem broja slučajeva koji su dostigli najnapredniji stadijum bolesti za 14%. Prema istraživačima, ovaj razvoj bi se mogao pokazati posebno značajnim za karcinome sa veoma niskom stopom preživljavanja, poput raka pankreasa ili jednjaka.

– Nema sumnje da rana dijagnoza spasava živote u velikoj meri – naglasila je Eliotova. – Osim toga, omogućava pacijentima da primaju jednostavnije i manje opterećujuće terapije.

Kako primećuju stručnjaci, čak i kada su postojeće terapije protiv raka efikasne, često su praćene teškim nuspojavama koje značajno utiču na kvalitet života pacijenata.

Karakterističan primer je hemioterapija. Iako se primenjuje već skoro osam decenija i dalje predstavlja osnovno oružje protiv mnogih oblika raka, ona donosi mučninu, gubitak kose, iscrpljenost i mnoge druge neželjene efekte.

Uprkos optimizmu, mnogi stručnjaci upozoravaju da je put do uspostavljanja pouzdanih testova za višestruku detekciju još dug. Profesor Ričard Hulston sa Instituta za istraživanje raka (Institute of Cancer Research) istakao je da za sada nema dovoljno dokaza koji bi opravdali primenu takvih testova na nivou opšte populacije. Slično tome, profesor Nican Rozenfeld sa Instituta za rak Barts primetio je da jedina zaista pouzdana procena zahteva višegodišnje randomizovane studije koje bi ispitale da li se smrtnost zaista smanjuje. Problem je, kako objašnjava, što bi takve studije mogle potrajati i dve decenije. Do tada, tehnologija bi već mogla biti prevaziđena novijim i naprednijim metodama.

(Telegraf Nauka/Iefimerida.gr)