Euklid pronašao najstariji kvazar u svemiru

Kvazari ili kvazi-stelarni radio izvori predstavljaju kratku fazu u životu galaksije tokom koje velike količine materijala spiralno upadaju u centralnu supermasivnu crnu rupu, oslobađajući ogromne količine energije. U ovoj fazi, jezgro galaksije sija jače od bilo čega drugog u svemiru, često zasenjujući ostatak svoje galaksije domaćina stotinama do hiljada puta, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Za prvim kvazarima u svemiru tragamo već decenijama. Ovi objekti otkrivaju šta se dešavalo tokom najranijih dana kosmosa, uključujući i to kako su se prve supermasivne crne rupe i galaksije oblikovale. Međutim, kvazare iz ovog perioda je teško pronaći. Oni su retki, jer je malo galaksija do tada imalo vremena da postane dovoljno veliko, a njihova prvobitna svetlost je slaba i lako se može pomešati sa svetlošću zvezda koje su nam bliže.

Preporučujemo

Teleskop Euklid, lansiran 2023. godine, prodire dublje u ovaj misteriozni deo drevne kosmičke istorije – sa uzbudljivim rezultatima. Teleskop je sada otkrio do sada nezabeležen broj od 31 novog kvazara u ranom svemiru, vraćajući nas u vreme kada je kosmos bio na svega 5% svoje trenutne starosti.

- Ovi rani kvazari datiraju iz samog rađanja svemira – rekao je Daming Jang sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji, vodeći autor rada o otkriću. - Pronalaženjem i proučavanjem ovih objekata možemo bolje razumeti kako su se ovi ogromni sistemi formirali i rasli tako brzo – što je jedna od najvećih misterija u astrofizici.

Najraniji kvazari za koje smo do sada znali bili su samo vrh ledenog brega: retki i sjajni izuzeci koje je bilo najlakše uočiti. Jednostavno nismo pronašli dovoljno kvazara iz ranih dana svemira da bismo ih adekvatno proučavali kao grupu. Novo otkriće Euklida sve to menja, snimajući ne samo sjajne izuzetke, već i većinu drevne populacije kvazara.

- Euklid donosi pravu promenu – dodaje Daming. - Ranije smo mogli da pronađemo samo nekoliko najsjajnijih drevnih kvazara, ali nam Euklid omogućava da mnogo efikasnije pretražujemo ogromna prostranstva neba kako bismo uhvatili mnogo slabiju svetlost. To je jedinstven alat za lov na kvazare.

Ovo otkriće dodaje 12 novih kvazara na „crvenom pomaku“ (meri udaljenost i kretanje povezano sa načinom na koji se svetlost kreće kroz naš šireći kosmos) od 7 ili više, što odgovara prvih 770 miliona godina svemira.

Foto: ESA/Euclid/Euclid Consortium/NASA, image processing by the Euclid Science Ground Segment and Antoine Basset (CNES)

Dva najstarija iz ove grupe, EUCL J172902.75+641018.1 i EUCL J125308.55+705432.3, imaju crvene pomake od 7,77 i 7,69, čime postavljaju novi rekord za najstarije kvazare ikada pronađene. Oba se nalaze na nešto više od 13 milijardi svetlosnih godina udaljenosti i nastala su tokom prvih 670 miliona godina svemira.

- Ovo otkriće više nego udvostručuje broj nama poznatih kvazara koji su toliko stari – kaže Antonio La Marka, istraživač ESA u timu Euklida. Astronomima je trebalo više od decenije da otkriju prvih desetak kvazara na crvenom pomaku od 7 ili više – ali Euklid ih je već otkrio više od toga u samo jednoj godini.

- Tim Euklida je po prvi put sproveo pravi popis kvazara u praskozorje svemira – dodaje Antonio. - To je veliki korak ka razumevanju ovih fascinantnih objekata na fundamentalnijem nivou.

Foto: Handout / AFP / Profimedia

- Drevni kvazari su retka otkrića. Oni su zanimljivi sami po sebi, ali su i vremenske mašine koje nam omogućavaju da istražimo rani svemir i razumemo kako je nastala prva generacija galaksija – kaže naučnica na projektu Euklid Valerija Pettorino.

Studija je objavljena u Astronomy & Astrophysics.

(Telegraf Nauka/ESA)