Svemirski data centri koje predlažu Mask i Bezos bili bi katastrofa za planetu, upozorili stručnjaci

Svemirski data centri koje su predložili SpejsEks Ilona Maska, Blu Oridžin Džefa Bezosa i drugi tehnološki milijarderi, oslobodili bi zaprepašćujuće nivoe zagađenja i verovatno izmenili Zemljinu atmosferu. Bili bi katastrofalni po planetu, upozoravaju stručnjaci iz svemirske industrije i ekološke grupe u novoj peticiji kojom se zahteva preispitivanje njihovog uticaja, piše britanski Gardijan.

Tehnološke kompanije su kolektivno predložile milione „orbitalnih data centara“ i ubrzano nastavljaju s planovima za koje je potrebno odobrenje američke Savezne komisije za komunikacije (FCC). Između ostalog, čini se da se zagađenje od satelita i raketa koje sagorevaju pri ponovnom ulasku u atmosferu akumulira u stratosferi na alarmantnim nivoima. Svemirske letelice oslobađaju crnu čađ, retke metale, aluminijum-okside i druge zagađivače sa nepoznatim efektima.

Neki naučnici strahuju da bi zagađenje moglo da uništi ozonski omotač, potencijalno izloži ljude višim nivoima ultraljubičastog zračenja ili pomogne daljoj destabilizaciji planete tokom klimatske krize. Zagađenje bi takođe moglo da završi nazad na Zemlji, a milioni satelita bi stvorili ogroman izvor svetlosnog zagađenja.

Peticija podneta FCC-u poziva na pauzu u izdavanju novih licenci za projekte svemirskih data centara, uz argument da ovi planovi „krše savezni zakon“.

Kompanije koje stoje iza data centara „opisuju svoje planove grandioznim terminima koji menjaju civilizaciju“, navodi se u peticiji. „Ali ti isti zagovornici su odbili da prihvate bilo kakvo ispitivanje uticaja njihove samoproglašene epohalne tehnologije na životnu sredinu, nauku, ekonomiju ili druge vrednosti.“

Peticiju su podnele neprofitne organizacije Public Employees for Environmental Responsibility (Peer), Earthjustice, kao i DarkSky International, koja radi na zaštiti neba od svetlosnog zagađenja.

Nekoliko bivših saveznih američkih zvaničnika za svemir izjavilo je za Gardijan da sumnjaju u izvodljivost orbitalnih data centara. Međutim, postavljanje miliona dodatnih satelita u orbitu stvorilo bi značajan ekološki rizik, rekao je Stiv Volz, bivši šef odeljenja za satelite Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA).

- U ovim stvarima ima mnogo složenih materijala, i čak i ako sagore, ne želite da ispunjavate atmosferu otpadom iz njih ništa više nego što biste želeli da on dolazi iz fabričkog dimnjaka - rekao je Volz.

Volz je bio u agenciji dok nije poslat na odsustvo i na kraju otpušten pod Trampovom administracijom.

Suočeni sa žestokim protivljenjem javnosti iz celog političkog spektra povodom data centara na Zemlji, tehnološki giganti su prošle godine počeli da iznose ideju o lansiranju satelitskih data centara u svemir. Neki su već počeli da traže dozvole.

Broj aktivnih satelita u orbiti eksponencijalno je porastao sa oko 1.400 u 2015. godini na oko 15.000 trenutno. Očekuje se da će ih u roku od decenije u orbiti biti čak 100.000, ne računajući mreže data centara. Za sada se smatra da najveći deo zagađenja od satelita potiče od Starlinkovih i Amazonovih „megasazvežđa“ koje pružaju širokopojasni internet i sastoje se od oko 10.000 satelita.

Svemirske letelice mogu izazvati probleme i pri odlasku i pri povratku. Lansiranja emituju niz štetnih materija poput crnog ugljenika, azotnih oksida, ugljen-monoksida, aluminijum-oksida, gasova hlora i, kada su u orbiti, žive. Kada se sateliti povuku iz upotrebe pet do 15 godina kasnije, oni oslobađaju metale dok isparavaju. To ubrizgava zagađivače u ranije netaknute delove stratosfere, veoma osetljiv sistem, a o posledicama se zna vrlo malo.

Naučnici su tek krajem 2023. počeli da otkrivaju neke od uticaja, kada je let za merenje stratosfere pod pokroviteljstvom NOAA pronašao metale u aerosolima sumporne kiseline koji čine veći deo stratosfere. Smatra se da ovi aerosoli igraju ogromnu ulogu u regulisanju temperature Zemlje i mogu delimično funkcionisati kao planetarna „krema za sunčanje“ stvarajući oblake na visokom nivou koji reflektuju solarno zračenje, dok istovremeno sprečavaju gasove staklene bašte i zagađenje da prodru u ozonski omotač odozdo.

Međutim, način na koji metali iz letelica, prirodni metali i aerosoli sumporne kiseline interaguju je „uglavnom nepoznat“, rekli su naučnici koji stoje iza studije. Dalja istraživanja nisu sprovedena pod Trampom.

U međuvremenu, zagovornici zaštite prirode kažu da se biljke i životinje oslanjaju na tamu, a da svetlosno zagađenje doprinosi izumiranju svitaca i drugih insekata.

- Ovi projekti bi mogli trajno da izmene noćno nebo kakvo poznajemo. FCC mora ozbiljno da shvati svoju obavezu da osigura da ovi projekti ne nanesu nepotrebnu štetu prirodno tamnom nebu - rekao je Raskin Hartli, izvršni direktor organizacije DarkSky International.

Kol Donovan, bivši stručnjak za svemirsku politiku u NOAA koji je sada u neprofitnoj organizaciji Stand Up for Science, napomenuo je da bi svemirski data centri zahtevali ogromnu količinu retkih metala i drugih resursa kojih već nedostaje, što stvara još jedan ekološki izazov na zemlji.

Proliferacija satelita pokreće niz novih pravnih i ekoloških pitanja. Peticija tvrdi da Kongres zahteva od FCC-a da utvrdi „da li će odobravanje prijave za rad satelita služiti javnom interesu, pogodnosti i potrebi“.

Grupe navode da Nacionalni zakon o ekološkoj politici (NEPA), koji zahteva od saveznih agencija da procene uticaje svojih predloženih projekata na životnu sredinu, obuhvata i satelite. NEPA bi obezbedila mehanizme za „procenu uticaja, predlaganje alternativa, ispitivanje ublažavanja i otkrivanje rizika koji bi pomogli u donošenju odluke da li su takvi predlozi u javnom interesu“, stoji u peticiji.

Među onima koji traže dozvole je i korporacija Cowboy Space, koju je osnovao milijarder i suizvršni direktor Robinhood-a Bajdžu Bat, koji teži „izgradnji američke energetske mreže u svemiru“. On želi da uspostavi sistem od 20.000 satelita, sa prvim lansiranjem 2028. godine. U peticiji se navodi da je jedina referenca Cowboy Space-a na ublažavanje ekoloških posledica u njihovoj prijavi FCC-u obećanje da će konstelacija „biti projektovana i korišćena tako da minimizira potencijalni uticaj na astronomsku zajednicu“.

U peticiji se primećuje da SpejsEks u svojoj prijavi FCC-u tvrdi da će njegovi orbitalni data centri „osigurati multi-planetarnu budućnost čovečanstva među zvezdama“, ali njihova jedina referenca na ekološki rizik je tvrdnja da će „razviti vodeće metode za ublažavanje osvetljenosti“, iako ne nude nikakve druge detalje.

Konačno, prijave tehnoloških kompanija FCC-u ne pružaju nikakvo značajno razmatranje ekoloških posledica, navodi se u peticiji.

- Nijedan zagovornik nije pružio zadovoljavajuće detalje kojima bi objasnio kako će ublažiti kumulativne ekološke štete koje proističu iz predvidivog rada više od milion satelita koji kruže oko naše planete, sudaraju se, raspadaju i padaju nazad na Zemlju - zaključuje se u peticiji.

(Telegraf Nauka/The Guardian)