Najmoćnija svemirska opservatorija uperena ka gostu iz dalekog svemira: Otkrivene tajne komete 3I/ATLAS
Pojava gosta iz dalekog svemira – međuzvezdane komete 3I/ATLAS – pre skoro godinu dana izazvala je pravo oduševljenje među istraživačima. Kometu, tek treći međuzvezdani objekat otkriven do sada, astronomi su pratili i snimali iz svih mogućih instrumenata, čak i onih u orbiti Marsa i Jupitera. Kada je kometa 3I/ATLAS počela da se udaljava od Sunca u decembru 2025. godine, istraživači su iskoristili priliku da ka njoj upere i najmoćniju orbitalnu opservatoriju – Svemirski teleskop Džejms Veb.
Treći identifikovani međuzvezdani objekat ima iznenađujući hemijski sastav, što pokreće pitanja o tome da li su i koliko uslovi u Sunčevom sistemu uobičajeni ili neobični u odnosu na ostatak galaksije, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).
Preporučujemo
Mini robot sređuje zube umesto zubara: Greška u pozicioniranju manja od 0,2 milimetra
Zaboravljene ćelije mozga možda imaju ključnu ulogu u svesti, ponašanju i pamćenju
Veb je detaljno izmerio hemijske komponente gosta iz dalekog svemira. Kometa je bila sveže zagrejana zbog prolaska pored Sunca, a njen prastari led pretvorio se u sjajnu komu od gasa, idealnu za posmatranje.
Veb je prikupio detaljne podatke, uključujući hemijske odnose ugljenika i deuterijuma, poznatog i kao teški vodonik, koji se ne sreće kod kometa Sunčevog sistema. Rezultati su iznenadili istraživače, navodi ESA. Analizirajući podatke unazad, astronomi su koristili komponente koje čine kometu 3I/ATLAS kako bi razumeli okruženje u kojem je nastala.
Rad koji detaljno opisuje ove nalaze objavljen je u žurnalu Nature.
Ime komete potiče od njenog statusa treće potvrđene međuzvezdane komete (3I), što znači da potiče izvan Sunčevog sistema, i teleskopa koji ju je prvi uočio – ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System), koji finansira NASA.
- Ovo je bila jedinstvena prilika za proučavanje drevnog objekta iz udaljene galaksije, koji verovatno datira iz vremena pre našeg Sunca i Sunčevog sistema. S jedne strane, dobijamo direktan uvid u to daleko vreme i mesto, a s druge, učimo o tome koliko naš sopstveni Sunčev sistem može biti neobičan - rekao je Martin Kordiner, astrohemičar iz Centra za svemirski let Godard pri američkoj svemirskoj agenciji NASA i glavni autor studije.
Kordiner i istraživački tim pridružili su se astronomima iz mnogih subdisciplina koristeći priliku da osmotre 3I/ATLAS na njenom putovanju kroz Sunčev sistem. Dobili su odobrenje da prekinu planirani raspored Vebovih posmatranja kako bi iskoristili njegov instrument NIRSpec (blisko-infracrveni spektrograf) za proučavanje komete.
NIRSpec je otkrio izuzetno visoke nivoe deuterijuma, oko 30 puta više nego što je viđeno kod kometa Sunčevog sistema. To sugeriše da je 3I/ATLAS možda nastala u veoma hladnom sistemu mnogo ranije u istoriji naše galaksije. Tokom formiranja, materijal koji je ušao u sastav komete 3I/ATLAS verovatno je bio izložen velikom zračenju, ali ne i bilo kakvoj dugotrajnoj toploti koja bi preradila njen led od „teške vode“ sa deuterijumom u tip leda kakav poznajemo na Zemlji.
Osim toga, NIRSpec je pokazao samo tragove ugljenika-13 u poređenju sa lakšim ugljenikom-12. Ovo takođe ukazuje na veoma staro poreklo komete 3I/ATLAS, jer se zvezdani sistemi vremenom obogaćuju ugljenikom-13 kako se generacije zvezda rađaju i umiru u galaksiji. Zato postoje viši nivoi ugljenika-13 u našem sistemu, oko našeg Sunca, koje je formirano relativno skoro, pre 4,5 milijardi godina.
Istraživački tim procenjuje da je 3I/ATLAS mogla nastati pre čak 10 do 12 milijardi godina, tokom „kosmičkog podneva“ univerzuma, kada je formiranje zvezda bilo na svom vrhuncu. Njen mladi matični sistem verovatno je bio ušuškan u relativno hladnom, gustom oblaku. Obilje teške vode pokazuje da je 3I/ATLAS provela svoje godine formiranja u duboko smrznutom stanju.
Zasebna studija koju je vodila astronomkinja Sirijel Opitom sa Univerziteta u Edinburgu, koristeći Veoma veliki teleskop (VLT) Evropske južne opservatorije, dopunjuje Vebove nalaze analizom varijeteta ugljenika i azota komete 3I/ATLAS u obliku hemijskog jedinjenja cijanida.
- Za nas kao naučnike, pronalaženje ovih retkih izotopa je fascinantno, ali šira slika ovde je razmatranje mogućnosti prebiotičke hemije na drugim mestima u galaksiji. Za sada znamo za samo jedno mesto u ogromnom kosmosu gde su hemijski sastojci doveli do života - naš Sunčev sistem i našu Zemlju. Analiza ovih međuzvezdanih objekata je veliki korak ka saznanju koliko su uslovi za evoluciju života u univerzumu uobičajeni ili retki - rekla je Stefani Milam, takođe iz Centra Godard i koautorka studije.
Džejms Veb je najveći i najmoćniji teleskop lansiran u svemir. Prema sporazumu o međunarodnoj saradnji, ESA je obezbedila uslugu lansiranja teleskopa. ESA je takođe obezbedila spektrograf NIRSpec i 50% srednje-infracrvenog instrumenta MIRI, koji je dizajnirao i izgradio konzorcijum evropskih instituta finansiranih iz nacionalnih izvora (Evropski konzorcijum MIRI) u partnerstvu sa JPL-om i Univerzitetom u Arizoni. Veb je međunarodno partnerstvo između agencija NASA, ESA i Kanadske svemirske agencije (CSA).
Međuzvezdana kometa i vanzemaljski brodObjekat 3I/ATLAS tek je treći međuzvezdani posetilac identifikovan do sada, nakon 1I/Oumuamua i 2I/Borisov. Primećen je 1. jula 2025. i već krajem tog meseca fizičar sa Harvarda Avi Loub, poznat po kontroverznim teorijama o posetiocima iz svemira, objavio je tvrdnje da je moguće da ovo nije međuzvezdana kometa, već vanzemaljski svemirski brod koji će pre kraja godine izvesti specijalni manevar. Naučna zajednica je na njegove teorije reagovala jasnim kritikama.
(Telegraf Nauka/ESA)
Povezane vesti
Savet ESA imenovao dvoje novih direktora
Desetine peščanih đavola skrivene na vidljivom mestu: Senke otkrivaju vrtloge visoke do osam kilometara
NASA otkrila imena astronauta koji bi mogli da vrate čoveka na Mesec: Ovo je posada misije Artemis III
Od ovog zastaje dah: U jeku uzbune na svemirskoj stanici Džesika snimila spektakularan ples
Video: Intervju sa Edvardom Fergusonom
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
