Misterija uspona i padova gradova drevnih Maja konačno objašnjena?

Zašto se preseliti u grad? I zašto ga napustiti? Urbani centri danas imaju skokove i padove stanovništva iz mnogo razloga – zbog ekonomije, gužve, životnog stila, kvaliteta vazduha, pandemije… Ispostavilo se da je oduvek bilo tako.

Najranije gradove na svetu naseljavali su ljudi sa sela, poljoprivrednici. Bila je to agrarna populacija koja je zavisila od ekonomije zasnovane na zemljištu, što ih je podsticalo da žive u naseljima kako bi minimalizovali vreme i troškove putovanja između prebivališta i parcela.

Tada, kao i sada, život u gradu je bio skuplji na svaki način: veća podložnost bolestima u gužvama, veća konkurencija za zemlju i resurse i rastući nivoi sistemske nejednakosti. Pa ipak su se poljoprivrednici odlučili da podnesu ove naizgled paradoksalne troškove, saopštio je Univerzitet Kalifornije u Santa Barbari.

Šta je razlog za to?

To pitanje je izvor dugotrajne debate, a arheolog Daglas Kenet sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari sproveo je opsežno istraživanje urbanizacije u klasičnim gradovima Maja. Odgovor je, kako kaže, komplikovan, i postoji više, često preklapajućih faktora za misteriju uspona i za pada ovih drevnih urbanih centara.

Pokretači urbanizma

Kenet i njegovi saradnici istraživali su to u novoj studiji, objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences. Istraživanje koristi teoriju ekologije populacije i kvantifikuje pokretače urbanizma širom nizija Maja u klasičnom periodu.

- Utvrdili smo da su uspon i širenje klasičnih gradova Maja rezultat interakcije klimatskih pogoršanja, sukoba između grupa i prisustva jakih ekonomija ostvarenih kroz kapitalna ulaganja u poljoprivrednu infrastrukturu. Ovi faktori su promovisali koevoluciju urbanizma, sistemske nejednakosti i odnos između patrona i klijenata u gradovima – rekao je Kenet.

Koristeći isti okvir, dodao je, istraživači su utvrdili da je deurbanizacija nastupala „kada koristi urbanog života više nisu nadmašivale troškove, jer je okolina bila degradirana, a poboljšanje klime poboljšalo je uslove za život u ruralnim oblastima gde bi ljudi imali više slobode i autonomije“.

Početni interes tima bio je skoncentrisan na ulogu klimatskih promena, posebno suše, na opadanje klasičnih gradova Maja. Od 2012. godine grupa je prikupljala arheološke podatke o promenama veličine populacije, sukobima i ulaganjima u poljoprivrednu infrastrukturu. Zatim su došli do novih dostupnih klimatskih podataka visoke rezolucije.

- Iskoristili smo veliki napredak u računarskom modeliranju koji nam je omogućio da sagledamo odnose između ovih skupova podataka na načine koji ranije nisu bili mogući - rekao je Kennett.

Njihovi rezultati integrišu ranije sporne i odvojene teorije urbanizacije, kao što su stres u životnoj sredini, ratovanje i ekonomski faktori, u jedinstven, dinamičan model zasnovan na konceptima iz ekologije populacije. Studija takođe rešava paradoks zašto bi se agrarna populacija, čija ekstenzivna ekonomija zasnovana na zemljištu podstiče disperziju, okupljala uprkos visokim troškovima urbanizacije.

- Najveće iznenađenje za mene bilo je to što se napuštanje gradova dogodilo pod poboljšanim klimatskim uslovima. Dugo smo mislili da je pad klasičnih gradova Maja delimično rezultat produženog perioda suše. Ispostavilo se da je to mnogo komplikovanija i zanimljivija priča – naveo je Kenet.

Paradoks nastanka gradova

Novi rad nudi ključne uvide za razumevanje i upravljanje savremenom i budućom urbanom evolucijom uspostavljanjem bezvremenskih, univerzalnih principa o tome kako se populacije okupljaju i raspršuju.

- Danas više od 55 odsto globalne populacije živi u gradovima, a pre 6.000 godina stanovništvo je bilo isključivo ruralno. Urbanizacija je jedna od najznačajnijih tranzicija u ljudskoj istoriji, ali objašnjenja za pojavu ranih gradova i dalje su kontroverzna. Delom je razlog što je uspon ranih gradova predstavljao paradok: savremeni i istorijski gradovi dobijaju stanovnike zahvaljujući visokoefikasnim proizvodnim, tehnološkim i uslužnim sektorima. Rani gradovi, međutim, nisu imali ove sektore i umesto toga su se sastojali uglavnom od agrarnih populacija na nivou egzistencije. Zato nije iznenađenje što je nezavisna pojava gradova retka u istoriji i mnogi rani gradovi su prekratko trajali – navodi se u studiji i zaključuje:

- Procesi klimatskih promena, sukoba i pada ekonomije mogu pomoći da se objasni raspuštanje gradova Maja tokom terminalnog klasika (800–1000) kada je:

1. klima bila povoljna, što bi povećalo prinose u ruralnim sušnim poljoprivrednim područjima,
2. ratovanje na nivou države opadalo, što je možda učinilo područja izvan kontrole grada manje opasnim,
3. poljoprivredne prakse dovele do ekoloških poremećaja sa trajnim posledicama oko gradova koji su smanjili lokalnu produktivnost i
4. poljoprivredna infrastruktura bila u brzom opadanju.

(Telegraf Nauka/The Current UC Santa Barbara/PNAS)