„Krvava pećina“ bila mesto jezivog rituala: Drevne Maje kasapile ljude da umilostive boga kiše Čaka

U pećinama Gvatemale arheolozi su nabasali na stotine fragmenata raskomadanih ljudskih kostiju. Istraživanjem su utvrdili da su tu ljudi iskasapljeni u okviru rituala kojim su drevne Maje pokušavale da umilostive boga kiše Čaka.

- Obrazac koji ovde vidimo jeste da postoje komadi tela, a ne cela tela. U ritualu Maja komadi tela su jednako vredni kao celo telo – rekla je za LiveScience Mišel Bleuz, bioarheolog sa Državnog univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.

Preporučujemo

Ranih devedesetih, istraživanja ispod arheološkog nalazišta Dos Pilas u Petenu otkrila su više desetina pećina korišćenih u vrme Maja između 400. godine pre nove ere i 250. godine nove ere. Jedna od njih, čiji je naziv Kueva de Sangre ili „Krvava pećina“, imala je najveću kolekciju ljudskih kostiju razbacanih po podu. Mnoge od kostiju imale su tragove traumatičnih povreda oko trenutka smrti.

U prezentaciji na susretu Društva američkih arheologa Bleuz je detaljno predstavila analize kostiju u „Krvavoj pećini“ i objasnila zašto su zaključili da je ona bila mesto žrtvenog rituala drevnih Maja pre oko dva milenijuma.

- Postoji nekoliko nizova dokaza koji pokazuju da je ovo najverovatnije bilo mesto za žrtvene rituale – rekla je za LiveScience Elen Frikano, forenzička antropološkinja za Zapadnom univerzitetu nauka o zdravlju u Kaliforniji, a koja je pregledala kosti.

Primera radi, kosti su bile na površini, a ne zakopane, a povrede na njima ukazuju na ritualno kasapljenje.

Fragment na levoj strani čela, na primer, imao je znak koji ukazuje da je tu neko udario alatom sa oštrom ivicom, poput sekire, u glavu. Na dečjem kuku postoji sličan trag. Oba su nastala u vreme smrti.

Neki od ljudskih ostataka nisu bili raspoređeni anatomski, što ukazuje na postojanje rituala. Na jednom mestu pronašli su i četiri dela različitih lobanja postavljenih jedne kraj druge.

Kombinacija povreda sa brojem ljudskih ostataka, kao i prisustvo ritualnih predmeta poput okera i sečiva od opsidijana jasno sugerišu da je pećina Kueva de Sangre bila mesto za rituale drevnih Maja, a ne tipično mesto za sahranjivanje, rekla je Frikanova.

„Krvava pećina“ je ispod površine i uglavnom je u nju prodirala voda, pa je i danas i u prošlosti bila preplavljena veći deo godine. Jedino je moglo da se uđe u nju u vreme suša, od marta do maja, pa istraživači zato veruju da su rituali bili posvećeni Čaku, bogu kiše i groma.

(Telegraf Nauka/LiveScience)