„Pretvori muškarca u ženu i ženu u muškarca“: U Mesopotamiji rodno fluidne osobe bile su na pozicijama moći

„Transrodne osobe danas se suočavaju sa politizacijom svojih života i ocrnjivanjem od strane političara, medija i delova društva. Ali u nekim od najranijih civilizacija u istoriji, rodno fluidne osobe bile su priznate i shvaćene na potpuno drugačiji način“, navodi Čaja Kasif, asirološkinja i doktorantkinja Univerziteta Makvori, u tekstu za The Conversation koji u potpunosti prenosimo.

„Još pre 4.500 godina u Mesopotamiji, na primer, osobe drugačijeg rodnog identiteta su imale važne uloge u društvu i to sa profesionalnim titulama. One su uključivale službenike u kultu vrhovnog božanstva Ištar, zvane assinnu, i visoko rangirane kraljevske dvorjane zvane ša rēši.

Ono što nam drevni dokazi govore jeste da su ovi ljudi zauzimali položaje moći upravo zbog svoje rodne neodređenosti, a ne uprkos njoj.

Mesopotamija je regija koja obuhvata uglavnom današnji Irak, ali i delove Sirije, Turske i Irana. Deo Plodnog polumeseca, Mesopotamija je grčka reč koja doslovno znači „zemlja između dve reke“, što se odnosi na Eufrat i Tigar. Hiljadama godina tamo je živelo nekoliko različitih velikih kulturnih grupa. Među njima su bili Sumeri, a kasnije i semitske grupe zvane Akađani, Asirci i Vavilonci.

Sumeri su izumeli stvorili prvo pismo zareze na glinenim pločicama. Pismo, zvano klinasto pismo, stvoreno je za pisanje sumerskog jezika, ali su ga kasnije civilizacije koristile za pisanje sopstvenih dijalekata akadskog, najranijeg semitskog jezika.

Ko su bili assinnu?

Assinnu su bili religijski službenici glavne mesopotamske boginje ljubavi i rata, Ištar. Nebeska kraljica, Ištar je bila preteča Afrodite i Venere. Poznata kod Sumera i kao Inana, bila je boginja ratnica i posedovala je vrhovnu političku moć da priznaje kraljeve i daje im legitimitet.

Takođe je nadzirala ljubav, seksualnost i plodnost. U mitu o njenom putovanju u Donji svet, njena smrt zaustavlja svaku reprodukciju na Zemlji. Za žitelje Mesopotamije, Ištar je bila jedno od najvećih božanstava u panteonu. Održavanje njenog kulta osiguravalo je opstanak čovečanstva.

Kao njeni pratioci, assinnu su bili odgovorni za ugađanje i služenje boginji kroz religijske rituale i održavanje njenog hrama.

Titula assinnu je akadska reč povezana sa terminima koji znače ‚nalik ženi‘ i ‚muškarac-žena‘, kao i ‚heroj‘ i ‚sveštenica‘.

Njihovu rodnu fluidnost podarila im je sama Ištar. U jednoj sumerskoj himni, boginja je opisana kao ona koja ima moć da:

pretvori muškarca u ženu i ženu u muškarca,

promeni jedno u drugo,

obuče žene u mušku odeću,

obuče muškarce u žensku odeću,

stavi preslicu u ruke muškaraca

i dâ oružje ženama.

Neki rani naučnici su assinnu smatrali vrstom religijskih seksualnih radnika. Ovo je, međutim, zasnovano na ranim pretpostavkama o rodnim razlikama i nije dobro potkrepljeno dokazima.

Titula se takođe često prevodi kao evnuh, iako nema jasnih dokaza da su to bili kastrirani muškarci. Iako je titula prvenstveno muškog roda, postoje dokazi o ženskim assinnu. Zapravo, različiti tekstovi pokazuju da su se oni opirali rodnoj binarnosti.

Njihov religijski značaj omogućavao im je da poseduju magijske i isceliteljske moći. Jedna bajalica kaže:

Neka tvoj assinnu stane uz mene i izvuče moju bolest. Neka učini da bolest koja me je ščepala izađe kroz prozor.

A novoasirsko znamenje nam govori da su seksualni odnosi sa assinnuom mogli doneti ličnu korist:

Ako čovek priđe assinnuu [radi seksa]: ograničenja će mu biti popuštena.

Kao poklonici Ištar, imali su i snažan politički uticaj. Novovavilonski almanah kaže:

[Kralj] treba da dotakne glavu assinnua, pobediće svog neprijatelja i njegova zemlja će se pokoravati njegovoj komandi.

Pošto im je rod transformisala sama Ištar, assinnu su mogli da hodaju između božanskog i smrtnog dok su održavali blagostanje i bogova i čovečanstva.

Ko su bili ša rēši?

Obično opisivani kao evnusi, ša rēši su bili pratioci kralja. Dvorski evnusi zabeleženi su u mnogim kulturama kroz istoriju. Međutim, taj termin nije postojao u Mesopotamiji, a ša rēši su imali sopstvenu, posebnu titulu.

Akadski termin ša rēši doslovno znači ‚onaj od glave‘ i odnosi se na kraljeve najbliže dvorjane. Njihove dužnosti u palati su varirale i mogli su istovremeno zauzimati nekoliko visokih položaja.

Dokazi za njihovu rodnu neodređenost su i tekstualni i vizuelni. Postoje različiti tekstovi koji ih opisuju kao neplodne, poput bajalice koja kaže:

Kao ša rēši koji ne začinje, neka se tvoje seme isuši!

Ša rēši su uvek prikazivani bez brade, nasuprot drugoj vrsti dvorjana zvanoj ša ziqnī (bradati), koji su imali potomke. U mesopotamskim kulturama brada je označavala muževnost, pa bi golobradi muškarac bio u direktnoj suprotnosti sa normom. Ipak, reljefi pokazuju da su ša rēši nosili istu odeću kao i ostali kraljevski muškarci, te su tako mogli da iskazuju autoritet rame uz rame sa ostalim pripadnicima elite.

Jedna od njihovih glavnih funkcija bila je nadzor nad ženskim odajama u palati – mestom strogo ograničenog pristupa – gde je jedini muškarac kojem je bio dozvoljen ulaz bio sam kralj.

Pošto je kralj u njih imao veliko poverenje, ne samo da su mogli da obavljaju vojničke uloge kao stražari i vozači kočija, već su i predvodili sopstvene vojske. Nakon pobeda, ša rēši su dobijali posede i namesništva nad novoosvojenim teritorijama, o čemu svedoči jedan takav ša rēši koji je podigao sopstveni kraljevski kameni natpis.

Zbog svoje rodne fluidnosti, ša rēši su bili u stanju da prevaziđu granice ne samo rodno određenog prostora, već i granicu između vladara i podanika.

Rodna neodređenost kao alat moći

Dok su rani istoričari ove figure shvatali kao evnuhe ili kultne seksualne radnike, dokazi pokazuju da su upravo zato što su živeli nevezani rodnom binarnošću ove grupe mogle da zauzimaju moćne uloge u mesopotamskom društvu.

Dok danas prepoznajemo važnost transrodnih i rodno različitih osoba u našim zajednicama, to možemo videti kao kontinuitet poštovanja koje je ukazivano ovim drevnim figurama.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)