Leptirići u stomaku, teško srce, klecanje kolena… Mape tela i drevni tekstovi otkrili tajnu emocija

Osećate leptiriće u stomaku, činite nešto teška srca, klecaju vam kolena… Razlog za sve to je što se emocije ne doživljavaju samo u glavi, već i u telima.

Međutim, naučnike je zainteresovalo pitanje da li smo na taj isti način doživljavali emocije tokom istorije. Zbog toga su istraživači uradili detaljnu analizu tekstova iz Mesopotamije, pisanih klinastim pismom i akadskim jezikom između 934. i 612. pre nove ere, napravili mape tela sa emocijama i sve to uporedili sa današnjim mapama tela, saopštio je Univerzitet Aalto iz Finske.

Preporučujemo

- Čak i u drevnoj Mesopotamiji postojalo je grubo poznavanje anatomije. Primera radi, znalo se za značaj srca, jetre i pluća – rekla je Sana Svard, profesorka Univerziteta u Helsinkiju i asirološkinja koja je vodila projekat.

Jedno od najintrigantnijih otkrića je to u kom su organu drevni stanovnici Mesopotamije osećali sreću – u jetri.

- Ako se uporedi mapa tela sreće drevnih Mesopotamaca sa mapom tela sreće modernih ljudi, koju je objavila finska naučnica Lauri Numenma pre deceniju, one su slične, ali je izuzetak jak sjaj u jetri – rekao je Juha Lahnakoski, gostujući istraživač Univerziteta Aalto.

Drugi suprotstavljeni rezultati između ljudi danas i nekad vide se na primeru emocija besa i ljubavi. Prema ranijem istraživanju, ljudi danas bes ili ljutnju osećaju u gornjem delu tela i rukama, u Mesopotamiji su to osećali u stopalima. S druge strane, ljubav se slično osećala i tada i sada, bila je povezana sa jetrom, srcem i kolenima.

- Ostaje da se vidi da li možemo da u budućnosti odredimo da li su neka emotivna iskustva tipična za ljude uopšte i da li se, na primer, strah oseća u istim delovima tela. Takođe, moramo da imamo u vidu da je tekst tekst, a da se emocije doživljavaju – rekla je Svardova.

Istraživači kažu da iako je ovo poređenje zanimljivo, da su mape tela stanovnika Mesopotamije zasnovana samo na tekstualnim opisima.

Iako je klinasto pismo iz Mesopotamije jedno od najstarijih na svetu, nije mnogo ljudi tada znalo da čita i piše, to je bilo ograničeno na pisare i najviše slojeve društva. Ipak, sačuvani su najrazličitiji zapisi, od lista poreza, dokumenata o prodaji, molitve, književna dela, matematički i istorijski tekstovi… Rezultat ovog istraživanja objavljen je u iScience Journal.

(Telegraf Nauka/Aalto.fi)