Spektakularni mozaik iskopan tokom pandemije: Konačno utvrđeno šta je na njemu naslikano

Foto: Masséglia J, Browning J, Taylor J, Thomas J. Troy Story: The Ketton Mosaic, Aeschylus, and Greek Mythography in Late Roman Britain. Britannia. Published online 2025:1-42. doi:10.1017/S0068113X25100342 by cc 4.0

Jedan od najznačajnijih mozaika otkrivenih u Velikoj Britaniji prikazuje alternativnu, davno izgubljenu verziju priče o Trojanskom ratu, saopštio je Univerzitet u Lesteru.

Preporučujemo

Novo istraživanje stručnjaka sa Univerziteta u Lesteru nedvosmisleno je utvrdilo zašto čuveni mozaik iz Ketona u Rutlandu, jedno od najznačajnijih otkrića iz perioda Rimskog carstva u Britaniji u poslednjih sto godina, ne prikazuje scene iz Homerove Ilijade, kao što se prvobitno verovalo. Umesto toga, on se oslanja na alternativnu verziju priče o Trojanskom ratu koju je prvi popularizovao grčki dramski pisac Eshil, a koja je od tada izgubljena za istoriju.

Prikazi na mozaiku kombinuju umetničke šablone i dizajne koji su već stotinama godina kružili širom Mediterana antičkog doba, što sugeriše da su zanatlije u rimskoj provinciji Britaniji bili bolje povezani sa ostatkom imperije nego što se pretpostavljalo.

Mozaik iz Ketona je 2020. godine, tokom karantina usled pandemije kovida-19, otkrio lokalni stanovnik Džim Irvajn, što je dovelo do velikog iskopavanja koje je sprovela Arheološka služba Univerziteta u Lesteru (ULAS).

Mozaik i okolni kompleks vile su od tada proglašeni za zaštićeni spomenik u znak priznanja njihovog izuzetnog nacionalnog značaja.

Mozaik prikazuje grčkog junaka Ahila i trojanskog princa Hektora u tri dramatične scene – njihov dvoboj, vučenje Hektorovog tela i njegov konačni otkup od strane kralja Prijama, gde se Hektorovo telo doslovno meri zlatom.Trojanski rat, opisan u Homerovom epu, bio je mitološki desetogodišnji pohod grčkih snaga na grad Troju, kojom je vladao kralj Prijam, kako bi povratili legendarnu lepoticu Jelenu iz Sparte.

Nova analiza je pokazala da mozaik nije zasnovan na Homerovoj Ilijadi, kao što se prvo verovalo, već da je inspirisan manje poznatom tragedijom „Frigijci“ atinskog dramskog pisca Eshila. Postoji nekoliko priča o Trojanskom ratu sa kojima bi Rimljani bili upoznati, ali vlasnik vile u Ketonu bi uživao u prestižu prikazivanja jedne od ređih verzija.

Istraživanje takođe otkriva da dizajn mozaika vešto kombinuje umetničke šablone koje su zanatlije dugo koristile širom antičkog Mediterana.

- Na mozaiku iz Ketona ne samo da imamo scene koje pripovedaju Eshilovu verziju priče, već je gornji panel zapravo zasnovan na dizajnu korišćenom na jednoj grčkoj posudi koja datira iz Eshilovog vremena, 800 godina pre nego što je mozaik postavljen. Kada sam primetila upotrebu standardnih šablona na jednom panelu, otkrila sam da su drugi delovi mozaika zasnovani na dizajnima koje možemo videti na mnogo starijem srebrnom posuđu, novčićima i keramici iz Grčke, Turske i Galije. Rimsko-britanske zanatlije nisu bile izolovane od ostatka antičkog sveta, već su bile deo te šire trgovačke mreže koja je prenosila svoje kataloge šablona generacijama. U Ketonu imamo rimsko-britansko zanatstvo, ali mediteransko nasleđe dizajna – rekla je dr Džejn Maseglija, glavna autorka istraživanja i profesorka antičke istorije na Univerzitetu u Lesteru.

Džim Irvajn, koji je otkrio mozaik u Ketonu na svom porodičnom imanju, rekao je das „detaljno istraživanje ikonografije mozaika iz Rutlanda otkriva nivo kulturne integracije širom rimskog sveta“.

- To je fascinantno i važno otkriće koje sugeriše da je rimska Britanija možda bila mnogo kosmopolitskija nego što često zamišljamo. Novi rad je napeta i uzbudljiva priča sama po sebi koja zaslužuje priznanje – rekao je on.

Studija je objavljena u žurnalu Britannia.

(Telegraf Nauka/University of Leicester)