Putin i Si snimljeni kako govore o životu do 150. godine: Da li je to zaista moguće? Evo šta misle naučnici

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping usnimljeni su kako, pred početak velike parade u Pekingu, razgovaraju, ni manje, ni više, nego o tome da li je moguće produžiti život i to do 150. godine.

Dvojica lidera, obojica sa po 72 dve godine, snimljena su kako razgovaraju o ovoj neobičnoj temi pomoću prevodilaca, objavio je briselski portal Politico.

- Ranije, ljudi su retko živeli do 70, ali ovih dana sa 70 si još dete – rekao je Si Putinu.

- Sa razvojem biotehnologije, ljudski organi mogu konstantno da se presađuju i omogućuju ljudima da budu sve mlađi i mlađi, možda čak i da dosegnu besmrtnost – odgovorio je Putin.

- Predviđanja su da će ovog veka postojati šansa da se živi do 150 godina – naglasio je Si.

Neobavezan razgovor i mogućnosti

Besmrtnost nije nova tema, česta barem od nastanka civilizacije: već prvo poznato književno delo - Ep o Gilgamešu - bavi se upravo potragom za večnim životom. A dostizanje besmrtnosti pomoću nauke je česta tema kroz istoriju – ima je u raznim delima od „Frankenštajna“ Meri Šeli do „Digitalnog ugljenika“ Ričarda Morgana. U ovom poslednjem zamišljen je svet u kome se ljudska svest čuva u „spremnicima“ i prebacuje u nova, zamenska tela: „košuljice“, a najbogatiji i najmoćniji imaju sve uslove da žive večno.

Razgovor između Putina i Sija o dugovečnosti bio neobavezan razgovor, piše Gardijan, ali se postavlja pitanje da li je napredak u transplantaciji organa dostigao nivo u kome je moguće produžiti život zdravih ljudi, kao i onih sa smrtonosnim bolestima.

- Kada imate terminalnu fazu bolesti bubrega, jetre ili srca, transplantacija dodaje godine života. To apsolutno spasava život – rekao je za Gardijan Reza Motalebzadeh, profesor transplantacije bubrega na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).

Dugačak je spisak organa i tkiva koji se sada mogu presaditi, uključujući srce, pluća, bubrege, pankreas, jetru, tanko crevo, kožu, kosti, srčane zaliske i rožnjače. I dodaje se sve više organa. Ranije ove godine, jedna žena je postala prva u Velikoj Britaniji koja se porodila nakon što je primila matericu koju joj je donirala sestra.

Ipak, širom sveta potražnja za transplantacijom organa nadmašuje ponudu. Sa ograničenom ponudom, postojeći organi idu onima koji će imati najviše koristi – obično mladim i terminalno bolesnim osobama.

Ali šta ako bismo imali obilne zalihe organa? Da li bi imalo smisla nuditi ih starijim ljudima da bi očuvali njihovo zdravlje? Motalebzadeh je skeptičan prema tome.

- Transplantacija organa je teška operacija i morate biti dovoljno fiziološki otporni da biste to preživeli - rekao je on.

I to nije jedino što treba uzeti u obzir, dodao je.

- Tri glavna uzroka smrti kod primalaca transplantata su rak, infekcije i kardiovaskularne bolesti. I mnoge terapije protiv odbacivanja imaju neželjene efekte koji do toga dovode - naglasio je.

Ukratko, višestruke operacije i stalne doze moćnih lekova protiv odbacivanja organa, koji povećavaju rizik od raka, kardiovaskularnih bolesti i smrtonosnih infekcija, mogle bi skratiti životni vek, a ne produžiti ga.

Uzgoj GM svinja radi organa

Ulažu se veliki napori da se reši problem nedostatka organa za transplantaciju. Jedan put uključuje korišćenje organa svinja. Procedura – ksenotransplantacija - i dalje je eksperimentalna, ali su lekari u Njujorku izvršili transplantacije svinjskog bubrega i svinjskih pluća na moždano mrtve osobe da vide kako će se ponašati. U poslednjih godinu dana, dva živa pacijenta su primila genetski modifikovane svinjske bubrege. Izmenama su uklonjeni štetni svinjski geni, neaktivirani virusi koji se kriju u genomu svinje a koji bi se mogli ponovo aktivirati i izazvati infekcije i, što je ključno, dodati su ljudski geni kako bi organi bili kompatibilniji.

Organe je obezbedila eGenesis, biotehnološka kompanija čiji je suosnivač genetičar sa Univerziteta Harvard Džordž Čerč. On je rekao da su oba pacijenta „zdrava i srećna“ i da više nisu na dijalizi. Kompanija ima odobrenje američke Agencije za hranu i lekove (FDA) za kliničko ispitivanje na 33 pacijenta.

- Ako tih 33 prođe jednako dobro kao prva dva pacijenta, onda će se to proširiti na celokupnu populaciju. Broj svinja koje bismo morali da uzgojimo je mali deo broja onog koji se svake godine konzumira za slaninu i krmenadle – rekao je za Gardijan Čerč.

Rezervni organi i tela bez mozga

Za sada se kompanija fokusira na bubrege, jetru i srce, ali Čerč predviđa da će obezbediti svaki organ i tkivo koji se inače presađuje sa čoveka na čoveka. Uzgoj svinja radi „rezervnih organa“ je praksa koja će imati svoje kritičare, ali na stolu su mnogo radikalniji i etički sporniji predlozi.

Ranije ove godine istraživači su rekli da bi napredak u biologiji matičnih ćelija i tehnologiji veštačke materice mogao omogućiti naučnicima da stvaraju rezervna ljudska tela. Proces je zamršen, ali uključuje stvaranje embriona od ćelija pacijenta, onemogućavanje gena potrebnih za formiranje mozga i njegovo uzgajanje u veštačkoj materici. Rezultat je ljudsko telo bez mozga, napravljeno da snabdeva organima svog genetskog roditelja.

- Postoji faktor grozote. Za mnoge ljude, ruka je u redu, jetra je u redu i bubreg je u redu. Ali kada imate sve osim mozga, to deluje više ljudski i ljudi se brinu – rekao je za Gardijan Karsten Čarlsvort, postdoktorand na Univerzitetu Stanford.

Modifikacija organa u telu

Čerč se uzda u drugi pristup. Jetra i drugi organi mogli bi se genetski modifikovati, u telu ili van njega, da budu otporni na infekcije i da oslobađaju jedinjenja protiv starenja, kao što su proteini koji pomažu telu da održi dobro zdravlje.

- Pretvarate organ u terapiju protiv starenja – rekao je on.

Ako se to radi in situ, izbegava se potreba za velikim operacijama, rizičnim lekovima protiv odbacivanja i ljudima bez glave. Dakle, da li bi ljudi rođeni u ovom veku mogli da žive do 150. godine?

- Verovatno će neko ko čita ovaj članak biti poslednja osoba koja neće imati mogućnost da živi do 150. Bilo bi tužno biti osoba koja za dlaku propusti priliku, a ja imam osećaj da sam ja jedan od tih ljudi – rekao je Čerč.

Dr Džulijan Mac sa Kraljevskog koledža Londona rekla je za BBC da se, osim transplantacije organa, ispituju i drugi načini dostizanja dugovečnosti poput zamene krvne plazme, ali da je za sada to eksperimentalno.

- Da li takve strategije mogu imati značajan uticaj na životni vek, posebno na maksimalan životni vek, nije jasno, iako je ovo oblast za koju se naučnici interesuju – rekla je ona.

Profesor Nil Mabot, ekspert za imunopatologiju Instituta Rozlin pri Univerzitetu u Edinburgu, spekuliše da je gornja granica života 125 godina.

- Potvrđeno najstarija osoba je bila Francuskinja Žan Kalman, koja je doživela 122 godine, između 1875. i 1997. godine – rekao je on.

Slični su bili zaključci i studije objavljene u Nature Communications 2021. godine. Tim naučnika ispitivao je dinamičke osobine organizma i njihov zaključak je bio da je granica ljudskog života između 120 i 150 godina, nakon čega dolazi do potpunog gubitka otpornosti.

Kvalitet života u poznim godinama

Dok je oštećene i obolele organe možda moguće zameniti transplantacijom, starenjem naša tela postaju manje otporna i teže im je da se bore sa fizičkim stresom.

- Na infekcije odgovaramo manje efikasno, naša tela postaju krhkija, sklonija povredama i teže se oporavljaju. Stres, trauma i uticaj transplantacije, uz korišćenje imunosupresivnih lekova neophodnih za sprečavanje odbacivanja organa, bili bi preteški za pacijente u ozbiljnim godinama – rekao je Mabot.

Ipak, dodaje on, umesto da se fokusiramo na produženje života, bilo bi bolje da se teži kvalitetnijem i zdravijem životu u poznim godinama.

(Telegraf Nauka/The Guardian/BBC/Politico)