Da li su naučnici naučili lekciju nakon smrti pacijenta kome su presadili srce genetski modifikovane svinje?

FOTO: University of Maryland School of Medicine

Tim naučnika Škole medicine Univerziteta u Merilendu (UMSOM) u januaru 2022. presadio je pacijentu Dejvidu Benetu, starom 57 godina, srce genetski modifikovane svinje. Iako se činilo da je procedura završena bez problema, pacijent je preminuo dva meseca nakon ove revolucionarne transplantacije. Naučnici su zbog toga sproveli opsežnu analizu razloga koji su doveli do konačnog neuspeha, a istraživanje je objavljeno u žurnalu The Lancet.

- Naše istraživanje pruža ključni uvid u to koji su sve faktori verovatno imali ulogu u propadanju presađenog srca. Naš cilj je da nastavimo da unapređujemo ovo polje dok se spremamo za klinička testiranja ksenotransplantacije svinjskih organa – rekao je dr Muhamed M. Muhiudin, profesor hirurgije i naučni i programski direktor programa ksenotransplantacija srca na UMSOM, objavila je u saopštenju Škola medicine Univerziteta u Merilendu.

Dejvid Benet imao je smrtonosne srčane probleme, ali nije mogao da se kvalifikuje za tradicionalnu transplantaciju srca, pa je Administracija za hranu i lekove SAD (FDA) odobrila ovu operaciju.

- Bili smo odlučni da objasnimo šta je sve dovelo do disfunkcije srca nakon transplantacije kod Dejvida Beneta, koji je svojim herojskim činom postao prvi dobrovoljac za ovakvu transplantaciju u svetu. Želimo da naš sledeći pacijent ne samo preživi ksenotranplantaciju, već da se posle nje vrati normalnom životu i da napreduje mesecima, pa možda čak i godinama – naveo je jedan od autora studije Bartli Grifit, profesor hirurgije na UMSOM.

Da bi bolje razumeo procese koji su doveli do prestanka rada presađenog srca, naučni tim je izveo mnogo testova na dostupnom tkivu pacijenta. Oni su, kako navode, pažljivo mapirali događaje koji su doveli do zastoja srca demonstrirajući da je 47 dana nakon operacije srce funkcionisalo dobro na testovima poput ehokardiografije.

Nova studija pokazuje da nije bilo znakova akutnog odbijanja srca tokom prvih nedelja nakon operacije. Verovatno je, dodaju, više faktora dovelo do prestanka rada srca, uključujući njegovo loše zdravlje pre transplantacije. Sve to je dovelo i do nemogućnosti korišćenja nekih postojećih protokola lečenja, korišćenih u prekliničkim studijama. Naučnici su otkrili i indirektne dokaze da je korišćenje intravenoznog imunoglobulina (IVIG), leka koji sadrži antitela, moglo da dovede do oštećenja srčanih ćelija. On je dat pacijentu dva puta tokom drugog meseca nakon operacije, a kako bi se sprečile infekcije. Moguće je da je to pokrenulo drugi imuni odgovor. Tim naučnika je pronašao dokaze da su antitela imunoglobulina ciljala endotelske ćelije svinjskog srca.

Osim toga, studija je istraživala i prisustvo latentnog virusa nazvanog citomegalovirus svinja (PCMV) u presađenom srcu, što je moglo da bude jedan od razloga za dodatne probleme. Aktivacija virusa možda se dogodila nakon što je smanjena antivirusna terapija, ali nema dokaza da je virus zarazio pacijenta ili da se raširio van srca.

- Važne lekcije mogu da se nauče zahvaljujući ovoj revolucionarnoj operaciji i hrabrom prvom pacijentu Dejvidu Benetu, znaćemo više za buduće ksenotransplantacije. U budućnosti, naš tim naučnika-hirurga koristiće najnovije alatke da prati pacijenta preciznije u danima, nedeljama i mesecima nakon operacije. To će dovesti i do strože kontrole najranijih znakova odbacivanja srca, kao i da mogućnosti inovacije koja zaista spasava živote – rekao je dekan Mark Glodvin, prenosi sajt UMSOM.

Ideja ksenotransplantacija – presađivanja organa sa jedne vrste na drugu – nije nova. Naučnici su još u 17. veku počeli da za transfuzije krvi koriste životinje kao donore, a u 19. veku su počeli da izvode i presađivanje kože sa životinja, najčešće žaba. Od 1963. do 1964. dr Kit Riemcma presadio je bubrege šimpanzi u 13 pacijenata, od kojih je samo jedan pacijent živeo skoro devet meseci. Srce šimpanze presađeno je čoveku 1964, ali je pacijent preminuo u roku od dva sata. Prva transplantacija srca, bubrega i pluća sa svinje, koja nije bila genetski modifikovana, na čoveka izvedena je još 1996, ali je pacijent preminuo brzo nakon operacija.

(Telegraf Nauka/UMSOM)