„Nemoguće je predvideti šta će biti“: Evo šta je o veštačkoj inteligenciji u intervjuu pred smrt rekao Asimov

Pisac i naučnik Isak Asimov (1920-1992) obeležio je jednu eru. Ovaj biohemičar rusko-jevrejskog porekla rođen je u Sovjetskom Savezu, ali je porodica emigrirala u SAD kada je imao samo 3 godine. Svetsku slavu stekao je naučno-fantastičnim pričama i romanima, od kojih su najznačajniji serijali Zadužbina, Galaktičko carstvo i Robot.

Kao naučnik i pisac više od 500 knjiga mnogo je razmišljao o novim tehnologijama i budućnosti, pa ne čudi što je upravo on stvorio termin robotika, koji je i danas u upotrebi, ali i termin pozitronski mozak, što je tehnologija koja ne postoji, kao i psihoistorija.

U jednom od svojih poslednjih intervjua, datih u okviru serijala „Vizije budućnosti“ 1991, Isak Asimov dosta je govorio o budućnosti sa veštačkom inteligencijom, pametnim mašinama, robotima... Intervju se i danas može naći na Jutjubu, a evo kakav je svet predviđao slavni pisac.

Razvoj kompjutera

- Možda je najrevolucionarniji razvoj poslednjih godina bio razvoj kompjutera, jer smo po prvi put otkrili mašinu koja može da zameni, bar delimično, ljudski mozak. Pre toga, radilo se samo o tome da se sačuvaju ljudski mišići, koristile su se mašine samo tamo gde ljudski mišići nisu mogli da rade dobro. A kompjuteri dolaze u svim veličinama, jer su postali sve manji i manji. Sada imamo te sićušne mikročipove. I kao rezultat toga, svaka industrija, sama vlada, agencije za naplatu poreza, avioni… sve zavisi od kompjutera. Imamo lične kompjutere kod kuće, i oni stalno postaju bolji, jeftiniji, svestraniji, sposobni da rade više stvari – rekao je Asimov i zaključio:

- Možemo da gledamo u budućnost u kojoj će po prvi put čovečanstvo u celini biti oslobođeno svih vrsta poslova koji su zaista uvreda za složeni ljudski mozak, koji ne zahtevaju veliku misao, ni veliku kreativnost. Ostavite sve to kompjuteru. A sebi možemo ostaviti one stvari koje kompjuteri ne mogu da rade, kao što su mašta, kreativnost, fantazija, intuicija, rešavanje problema gde ne moramo da imamo tačne uslove i da znamo tačno šta se dešava. Imamo intuitivan osećaj za to kakvo bi rešenje trebalo da bude. Nijedan kompjuter to ne može. I možemo sačuvati naše mozgove za tu svrhu.

Mašina koja misli

Isak Asimov naveo je da je veštačka inteligencija (AI) je fraza koju koristimo za bilo koji uređaj koji radi stvari koje smo u prošlosti povezivali isključivo sa ljudskom inteligencijom.

- Na primer, ako imate mašinu koja može da slaže kartice po abecedi veoma brzo, do nedavno su samo ljudska bića mogla da slažu kartice po abecedi. U tom slučaju, imate primer veštačke inteligencije. Ali to ne znači nužno da nešto što je veštački inteligentno misli na isti način kao što to radi ljudsko biće. To može biti potpuno drugačija vrsta inteligencije. Mašine se mogu specijalizovati za određene mentalne aktivnosti, dok se ljudska bića specijalizuju za druge – rekao je slavni naučni i pisac i dodao:

- Mi radimo mnogo stvari u kojima nismo dobri. Na primer, nismo baš dobri u aritmetici. Potrebna nam je pomoć. Potrebni su nam brojevi, potrebni su nam olovka i papir, potrebni su nam uređaji. Pa, najjeftiniji kompjuter na svetu može da množi i deli brže i tačnije od nas. To je njegova specijalnost. Naša specijalnost su druge stvari. Tako da na kraju nemate veštačku inteligenciju i prirodnu inteligenciju koje su identične, već dve različite stvari, dve različite specijalizacije. One rade zajedno. Svaka nadopunjuje nedostatak druge. I u saradnji, mogu napredovati mnogo brže nego što bi ijedna mogla sama.

Kako je naveo još 1991. godine, kompjuteri više nisu samo nepokretne mašine, jer ih je moguće povezati sa drugim mašinama i „učiniti da mašine koje štede ljudske mišiće takođe deluju na takav način, na tako svestran način, da se čini kao da misle“.

Metalna stvorenja nalik ljudima

- Imate veštačku inteligenciju primenjenu na mašine, i mi ih zovemo roboti. U naučnoj fantastici, uvek mislite o robotima kao o metalnim stvorenjima nalik čoveku. Ali zapravo, svaka mašina koja je kompjuterizovana je robot. I mi već sada imamo industrijske robote koji ni najmanje ne liče na ljudska bića, a ipak rade stvari koje su do pre samo par decenija mogla da rade isključivo ljudska bića. I živećemo u budućnosti u kojoj ćemo možda imati i lične robote, robote koji zaista liče na ljude i koji će po prvi put zameniti ono što smo nekada zvali slugama i osloboditi nas sve. Po prvi put, bićemo slobodni, zaista istinski slobodni, čovečanstvo u celini.Isak Asimov zatim postavlja pitanje kakav će život biti ako budemo potpuno kompjuterizovani i potpuno robotizovani?

- Koje su nuspojave? Hoće li biti poteškoća? Nesumnjivo. Hoće li biti stvari koje nam se neće dopasti? Nesumnjivo. Ali moramo da razmišljamo o tome sada, kako bismo bili spremni za moguće neugodnosti i pokušali da se zaštitimo od njih pre nego što bude prekasno. Uvek to moramo da radimo. To je kao u starim danima kada je automobil izmišljen; bilo bi mnogo bolje da smo gradili naše gradove imajući automobil na umu, umesto da gradimo gradove za pre-automobilsko doba i onda shvatimo da jedva možemo naći mesto gde da parkiramo automobile ili da im dozvolimo da se voze. To je vrsta stvari koju moramo izbeći u budućnosti – rekao je Asimov i dodao:

- Nemoguće je predvideti šta će to biti. To je jedno od najvećih uzbuđenja u nauci, to što uvek postoji neočekivano. Uvek postoji nešto o čemu niko nije razmišljao, što potpuno revolucionarizuje naše misli u ovom ili onom pravcu. To je vrsta uzbuđenja koja pokreće naučnike, uveravam vas. I ako se opšta populacija može navesti da učestvuje u tome, koliko će zadovoljstva imati. I opet, nemamo načina da znamo kako će nam to pomoći u našoj sopstvenoj tehnologiji. Mislim, kada smo otkrili elektron 1895. godine, činilo se da je to samo naučna zanimljivost, sićušna mala čestica koja se nalazila unutar atoma, i nikoga nije bilo briga osim nekoliko naučnika. Osim što je iz toga izrasla velika elektronska industrija. Bez elektrona, ne bismo imali radio, ne bismo imali televiziju, ne bismo imali uređaje za snimanje, ne bismo imali skoro ništa što sada imamo i uzimamo zdravo za gotovo. I ne znamo šta nam dalja otkrića mogu reći, ne samo o univerzumu, već i o našoj sopstvenoj tehnologiji.

Šta je Asimov predviđao 1964.

Zanimljivo je da se Isak Asimov i ranije bavio predviđanjima budućnosti, što je uostalom i centralna tema mnogih njegovih priča i romana. Tako je 1964. za Njujork Tajms napisao tekst „Poseta Svetskoj izložbi 2014.“

- Gedžeti će nastaviti da oslobađaju čovečanstvo dosadnih poslova. Biće osmišljene kuhinjske jedinice koje će pripremati auto-obroke, grejući vodu i pretvarajući je u kafu; tostiraće hleb; pržiće, poširati ili praviti kajganu, peći slaninu, i tako dalje. Doručak će se naručivati prethodne noći kako bi bio spreman do određenog sata sledećeg jutra. Kompletni ručkovi i večere, sa polupripremljenom hranom, čuvaće se u zamrzivaču dok ne budu spremni za obradu. Ipak, pretpostavljam da će čak i 2014. godine i dalje biti preporučljivo imati mali kutak u kuhinjskoj jedinici gde se ručno mogu pripremati individualniji obroci, pogotovo kada dolaze gosti – napisao je Asimov pre 61 godinu i dodao:

- Roboti neće biti ni rasprostranjeni ni veoma dobri 2014. godine, ali će postojati. Izložba kompanije I.B.M. na sadašnjem sajmu nema robote, ali je posvećena kompjuterima, koji su prikazani u svoj svojoj zadivljujućoj složenosti, naročito u zadatku prevođenja sa ruskog na engleski jezik. Ako su mašine danas toliko pametne, šta se tek može spremati za 50 godina? Biće to upravo takvi kompjuteri, znatno minijaturizovani, koji će služiti kao „mozgovi“ robota.

Cela Zemlja zakrčena kao Menhetn

Asimov je naveo i da će do 2014. broj ljudi na planeti biti 6,5 milijardi, što znači da je za malo potcenio rast populacije – 2014. bilo je 7,4 milijardi ljudi na svetu.

- Ljudi na Zemlji sada ima oko 3 milijarde i udvostručuje se svakih 40 godina. Ako se to nastavi nekontrolisano, za samo 500 godina dolazi „svet-Menhetn“. Cela Zemlja će do 2450. biti jedan jedini zagušeni Menhetn, a društvo će se urušiti mnogo pre toga! Postoje samo dva opšta načina da se ovo spreči: (1) povećanjem stopom smrtnosti; (2) smanjenjem stope nataliteta. Bez sumnje, svet će se do 2014. složiti oko potonje metode. Štaviše, sve veća upotreba mehaničkih uređaja za zamenu otkazujućih srca i bubrega, i popravku ukrućenih arterija i oštećenih nerava, dodatno će smanjiti stopu smrtnosti i podići životni vek u nekim delovima sveta na 85 godina – napisao je Asimov i zaključio:

- Čovečanstvo će ozbiljno patiti od bolesti dosade, bolesti koja se širi svake godine i čiji intenzitet jača. To će imati ozbiljne mentalne, emotivne i društvene posledice i moram da kažem da će psihijatrija biti najvažnija medicinska specijalnost 2014. Srećnici uključeni u kreativan rad bilo koje vrste biće istinska elita čovečanstva, jer će oni raditi više od samo služenja mašinama. Zaista, najtmurnija pretpostavka koju mogu da iznesem o 2014. jeste da će u društvu prinudne dokolice najspektakularnija reč u rečniku postati rad!

(Telegraf Nauka/Youtube/The New York Times)