Ova bolest nas je ubijala 74.000 godina, ali je i oblikovala našu vrstu: Šokantno istraživanje naučnika

Sve je više dokaza da je naša vrsta – Homo sapiens – nastala interakcijom populacija iz različitih delova Afrike. Međutim, većina objašnjenja o tome kako su te populacije bile raspoređene po kontinentu do sada se fokusirala isključivo na klimu. Novo istraživanje pokazuje da je jedna bolest, i to malarija, imala ključnu ulogu u tome, saopštio je Institut za geoantropologiju Maks Plank.

U radu objavljenom u žurnalu Science Advances, istraživači sa Instituta Maks Plank, Univerziteta u Kembridžu i njihovi saradnici ispitali su da li je malarija izazvana parazitom Plasmodium falciparum oblikovala izbor ljudskih staništa između 74000. i 5000. godine pre nove ere. To je kritičan period pre nego što su se ljudi masovno selili van Afrike i pre nego što je poljoprivreda dramatično promenila prenošenje malarije.

Preporučujemo

Studija pokazuje da je malarija, jedan od najstarijih i najupornijih ljudskih patogena, uticala na izbor staništa tako što je potiskivala ljudske grupe iz visokorizičnih okruženja i razdvajala populacije. Tokom desetina hiljada godina, ova fragmentacija je oblikovala način na koji su se populacije sretale, mešale i razmenjivale gene, pomažući u stvaranju populacione strukture kakvu kod ljudi vidimo danas. Nalazi sugerišu da zarazne bolesti nisu bile samo izazov sa kojim su se rani ljudi suočavali: one su bile fundamentalni faktor koji je oblikovao daleku istoriju naše vrste.

- Koristili smo modele distribucije vrsta za tri glavna kompleksa komaraca zajedno sa modelima paleoklime. Kombinovanje ovih podataka sa epidemiološkim podacima omogućilo nam je da procenimo rizik od prenošenja malarije širom podsaharske Afrike – objasnila je dr Margerita Koluči, vodeća autorka studije sa Instituta Maks Plank i Univerziteta u Kembridžu.

Istraživači su zatim uporedili ove procene sa nezavisnom rekonstrukcijom ljudske ekološke niše u istom regionu i vremenskom periodu. Rezultati pokazuju da su ljudi izbegavali oblasti sa visokim rizikom od prenošenja malarije, ili u njima jednostavno nisu mogli da prežive.

- Posledice ovih izbora oblikovale su ljudsku demografiju tokom poslednjih 74.000 godina, a verovatno i mnogo ranije. Fragmentacijom ljudskih društava širom predela, malarija je doprinela populacionoj strukturi koju vidimo danas. Klima i fizičke barijere nisu bile jedine sile koje su određivale gde ljudske populacije mogu da žive – rekao je Andrea Manika sa Univerziteta u Kembridžu.

- Ova studija otvara nove granice u istraživanju ljudske evolucije. Bolest se retko smatrala glavnim faktorom koji je oblikovao najraniju praistoriju naše vrste, a bez drevne DNK iz ovih perioda bilo je teško to testirati. Naše istraživanje menja taj narativ i pruža novi okvir za istraživanje uloge bolesti u dalekoj ljudskoj istoriji - dodala je profesorka Elenor Seri sa Instituta Maks Plank.

(Telegraf Nauka/Max-Planck-Instituts für Geoanthropologie)