Razvijeni „digitalni hormoni“: Oni bi trebalo da veštačku inteligenciju ispune emocijama

Naučnici su stvorili digitalni model ponašanja za veštačku inteligenciju koji prikazuje ličnost, emocije i raspoloženje pod uticajem „digitalnih hormona“ koji se proizvode kao odgovor na ljudsku interakciju, saopštila je pres-služba ruskog Samarskog univerziteta Koroljov.

- Naučnici sa Samarskog univerziteta razvili su i proizveli poseban softverski modul koji čini veštačku inteligenciju sličnijom ljudskoj. Razvoj naučnika je sposoban da velike jezičke modele i različite digitalne asistente prože ličnošću, emocijama i raspoloženjima koja se menjaju u zavisnosti od trenutne kombinacije „digitalnih hormona“ - navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Prema rečima naučnika iz Samare, prenosi agencija TASS, za razliku od velikih jezičkih modela koji mogu da izraze određene emocije, njihov razvoj ima više parametara koji dinamički i elektronski emuliraju funkcionisanje ljudskih hormona i neurotransmitera.

Svaka fraza koju korisnik izgovori prilikom komunikacije sa robotom prolazi kroz modul, gde dobija procenu koja utiče na nivoe „digitalnih hormona“ i „neurotransmitera“. Razvoj takođe omogućava softverskom modulu da preventivno poveća ili smanji nivoe određenih digitalnih „hormona“, menjajući njihovu kombinaciju i mešajući različite emocije, kao i čineći jezički model muškijim ili ženskijim.

- U našem sistemu, ponašanje virtuelnog sagovornika se menja na osnovu interakcija i akumuliranog iskustva. Na primer, oštra, netaktična opaska može da iritira jezički model; ponovljeni sukobi će povećati njegovu unutrašnju opreznost, dok će ljudski izraz podrške i dobre volje postepeno vraćati poverenje modela. Jednostavno, formalno izvinjenje neće biti dovoljno; nakon bolnih reči, jednostavno „izvini“ neće napraviti veliku razliku - objasnio je Roman Olin, rukovodilac projekta i vanredni profesor na Katedri za bezbednost informacionih sistema na Univerzitetu u Samari.

On je dodao da se širok spektar emocija, od radosti usred potisnute tuge do istrajnosti naklonosti čak i nakon uvrede, ogleda u govornom obrascu, stepenu otvorenosti i spremnosti za nastavak kontakta, dajući odgovorima veštačke inteligencije prepoznatljive karakterne osobine.

Kako se ističe, razvoj bi mogao da bude koristan u oblastima gde su empatija, saosećanje i povratne informacije u komunikaciji neophodni. Interfejs softverskog modula prikazuje promene unutrašnjih parametara i omogućava vizuelno praćenje kako pojedinačne fraze utiču na kasniji tok razgovora između čoveka i robota.

Prema rečima programera, sistem može da radi sa bilo kojim jezičkim modelom ili digitalnim asistentom, uključujući i bez internet konekcije. Prototip softverskog modula je već testiran. Budući planovi uključuju poboljšanje „digitalne hormonske pozadine“ modula dodavanjem novih komponenti. Prema rečima naučnika, iako takav razvoj događaja nikada ranije nije bio poznat nigde u svetu, nastaviće rad u tom pravcu.

(Telegraf Nauka/Tanjug)