Može li nauka da produži život vašem psu? Opčinjenost dugovečnošću stiže do kućnih ljubimaca

Nova nauka — i industrija — posvećena dugovečnosti životinja privlači podjednako interesovanje kompanija i naučnika.

Ranije ovog meseca, Vera Gorbunova sa Univerziteta Ročester u Njujorku pridružila se naučnicima iz domena industrije i akademske zajednice — kao i priličnom broju njihovih pasa — na Samitu o dugovečnosti životinja u Torontu. Pošto je to bio inauguralni samit, bio je mali, ali je pokazao rastuće interesovanje za nauku o produženju životnog veka kućnih ljubimaca.

Preporučujemo

Gorbunova proučava starenje kod različitih životinjskih vrsta. Druge prezentacije su se bavile rakom kod pasa, regeneracijom kod aksolotla i genetikom sisara koji uspešno žive u ekstremnim okruženjima. Pored univerzitetskih naučnika bili su istraživači iz kompanija koje rade na genskoj terapiji za pse, probiotskoj hrani za mačke i krioprezervaciji ljubimaca.

Konferencija je reflektovala tržišnu realnost: dok raste težnja ka povećanju ljudske dugovečnosti i perioda zdravog života, podstaknuta ogromnim investicijama, sasvim je logično da se deo tog interesovanja prelije na kućne ljubimce. Procenjuje se da američko tržište zdravlja kućnih ljubimaca i životinja vredi 150 milijardi dolara i moglo bi rasti dok sve više ljudi u Sjedinjenim Državama uplaćuje zdravstveno osiguranje za svoje ljubimce.

Većina trenutnih napora za promovisanje dužeg zdravog života kućnih ljubimaca fokusira se na poboljšanje ishrane životinja, npr. putem formulacija probiotske hrane. A kad je reč o terapijama, mnoge kompanije pokušavaju da iskoriste lekove koji su već odobreni za ljude, umesto da kreću od nule.

Međutim, nemaju svi takav pristup. Kompanija iz Bukurešta je predstavila strategiju za identifikaciju novih lekova za bolesti povezane sa starenjem kod mačaka, uključujući stanje propadanja mišića zvano sarkopenija i bolest bubrega. Dva jedinjenja prolaze kroz klinička ispitivanja, a druga su na putu.

Neki se bave genskim terapijama. Biotehnološka kompanija iz San Dijega radi na tretmanu za bolest mitralnog zaliska, najčešćeg srčanog stanja kod pasa. Međutim, u kompaniji se nadaju da će ovo biti samo prva primena terapije i da će se isti tretman na kraju koristiti za tretiranje metaboličkih sindroma i poboljšanje dugovečnosti. Takođe se radi na snižavanju troškova proizvodnje genskih terapija, koje su vrlo složeni tretmani, na nivo koji bi bio kompatibilan sa tržištem za kućne ljubimce.

Druga kompanija, u Briselu, radi na genskoj terapiji za povećanje dugovečnosti i smanjenje sarkopenije kod pasa. Ako lek bude uspešan, kompanija se nada da će ga prodati većoj kompaniji, a onda finansirati studije o istom pristupu kod ljudi.

Akademski istraživači takođe mogu imati koristi. Državna sredstva za proučavanje pasa često su fokusirana na primenu rezultata na ljudsko zdravlje. To znači da će akademski istraživači možda morati da sarađuju sa industrijom u izvođenju studija koje vode ka tretmanima za pse.

Ljubimci na ledu

Što se tiče krioprezervacije, na samitu je bilo nekih čudnih predavanja, kaže Gorbunova.

Nauka o krioprezervaciji — zamrzavanju biološkog materijala radi očuvanja za budućnost — može se smatrati radikalnom, ali lista čekanja kompanije Cryopets u San Antoniju (na kojoj je oko 12.000 vlasnika kućnih ljubimaca) pokazuje da ima mnogo ljudi koji bi razmislili o plaćanju visoke cene u nadi da će dobiti više vremena sa svojim ljubimcima.

Cena za krioprezervaciju mačke kreće se oko 10.000 dolara, zavisno od veličine. Za velikog psa cena može biti veća od 50.000 dolara. Dosad nijedan kućni ljubimac, niti čovek, nije bio krioprezerviran i kasnije vaskrsnut.

(Telegraf Nauka/Nature)