Kako su nordijski ratnici započeli pohod na Evropu i svet? Sunčeva baklja osvetljava misteriju vikinškog doba

Vikinško doba trajalo je od 793. do 1066, ali ovaj period, kada su nordijski ratnici iz Skandinavije krenuli u istraživanja, trgovinu, pljačke i osvajanja širom Evrope, pa i sveta, jedan je od onih koji vekovima privlači pažnju naučnika. Mnogo toga o počecima pohoda Nordijaca i dalje je misterija, ali tim arheologa sa Orhuškog univerziteta u Danskoj veruje da će zahvaljujući supermasivnoj Sunčevoj baklji, koja se dogodila davne 775. godine, uspeti da poboljšaju hronologiju događaja, pa samim tim i razumevanje svih uslova koji su doveli do toga da do tada nepoznata grupa naroda utiče na oblikovanje cele Evrope i stvaranje nekih od najznačajnijih država poput Engleske i Rusije.

Nesreća za nesrećom dešavala se u Evropi početkom takozvanog mračnog srednjeg veka. Zapadno rimsko carstvo propalo je krajem petog veka. Vulkanska erupcija sredinom šestog veka blokirala je sunce i dovela do gladi u severnoj hemisferi. U međuvremenu, Justinijanova kuga pogodila je Istočno rimsko carstvo ili Vizantiju i ubila polovinu stanovnika Carigrada i šire. A onda je 8. juna 793. grupa pljačkaša napala malo ostrvo severoistočno od obale Velike Britanije. Kako su hrišćanski monasi zabeležili u Anglosaksonskoj hronici, „pagani su uništili Božji hram u Lindisfarnu pljačkajući i ubijajući“, piše ScienceNews.

Tim opisom vikinzi su ušli u anale srednjovekovne istorije kao nemilosrdni pljačkaši. Iz današnje perspektive, ovi nordijski moreplovci pojavili su se niotkuda. Zašto i kako su vikinzi okrenuli svoje čamce od obale i krenuli ka nepoznatom, predmet je dugih i usijanih debata. Neki istoričari tvrde da je razlog taj što su srebrni dirhami iz islamskog sveta stigli u Evropu. Prema njihovom mišljenju, muškarci u Švedskoj i Norveškoj postali su opsednuti srebrom kao sredstvom kupovine žena, kojih je bilo sve manje zbog ritualnih ubistava tek rođenih devojčica. Drugi istoričari, međutim, veruju da su vikinški pohodi počeli pre pljačkaških ekspedicija i da nisu imali ništa sa potragom za srebrom.

- Naše shvatanje hronologije ranog vikinškog doba veoma je loše jer su neki od najboljih izvora pisani 100 godina kasnije – kaže za ScienceNews Metju Delvo, istoričar sa Prinstona.

Primer toga je, dodaje, upravo opis pljačke u Lindisfarnu u Anglosaksonskim hronikama. Srećom, istraživači srednjeg veka otkrili su novu pomoć – Sunčevu baklju.

Arheolog Soren Sindbek i njegove kolege sa Orhuškog univerziteta u Danskoj rekonstruisali su hronologiju ranih vikinških putovanja koristeći energiju supermasivne Sunčeve baklje koja je eruptirala 775. Baklja je pomogla timu da poboljša datiranje metodom radioaktivnog ugljenika, a samim tim i da precizno datira predmete iskopane u gradu Ribe u Danskoj, važnom trgovačkom centru ranog srednjeg veka.

Hronologija događaja u gradu Ribe otkriva manje nasilni početak vikinških putovanja, najmanje 50 godina pre pljačke u Lindisfarnu. Tajna vikinškog uspeha, veruje Sindbek, najbolje se objašnjava veštom trgovinom, a ne pljačkama. Preciznije datiranje ima potencijal da otkrije druge aspekte ovog srednjovekovnog sveta, koji je prilično izgubljen u maglama istorije.

Naučnici ispituju Ribe od sedamdesetih godina kako bi objasnili jednu od najvećih tajni srednjovekovne istorije – kako su farmeri koji su jedva sastavljali kraj s krajem na prostoru između opasnog mora i gotovo neprobojnih šuma postali ratnici koji su dominirali Evropom skoro 300 godina. Sindbek zamišlja kako je Ribe, najstariji grad u Danskoj i već tada trgovačko naselje, izgledao vikinzima najranijeg doba.

- Ono što bi ih impresioniralo na prvi pogled bili bi svi ti jarboli. U luci bi bilo više brodova nego što je bilo ko od njih do tada video – rekao je Sindbek.

Od juna 2017. njegov tim otkrio je zanačajne dokaze o trgovini u gradu Ribe još oko 700. U glinenim podovima kuća, oni su otkrili staklene perle, uključujući tu i kaleidoskopski niz šarenih bliskoistočnih perli, kao i ostatke koji ukazuju na proizvodnju metala, preradu kože, tkanje i rezbarenje kostiju. To su sve ostaci trgovačkog grada u kome su se mnogi ljudi sretali, mešali i prodavali svoju robu. I sve to se dešavalo u miru. Ne postoji nikakav dokaz nasilnih sukoba u gradu Ribe, što je u suprotnosti sa mitom o vikinzima kao krvoločnim varvarima.

- Od početka Ribe je bio svojevrsna mirna luka. Mogao si da pristaneš tu i bio si siguran. Nećemo te pljačkati, ali ćemo probati da te nadmudrimo – rekao je Sindbek.

On i njegove kolege iskopali su više od 100.000 artifakata, oruđa, pribora i nakita koji će definisati kulturu vikinškog doba. Iskopavajući, oni su otkrili generacije radionica. Oko 250 godina stalne proizvodnje sabijeno je u dva i po metra dubokoj zemlji.

- Ovo su slojevi i slojevi radionica, jedna na drugoj. Neke su spaljene. Neke su razorene. Svaka od njih je stvorila velike količine materijalne kulture – rekao je Ričard Hodžis, arheolog i nekadašnji predsednik Američkog univerziteta u Rimu.

Da bi bolje razumeli te slojeve, arheolozi tima iz Orhusa morali su da koriste datiranje metodom radioaktivnog ugljenika. Ta tehnika je dugo glavna, ali nije uvek bila potpuno precizna. Da bi to rešila, fizičarka Bente Filipsen, članica tima naučnika Orhuškog univerziteta, izvela je kalibrisanje korišćenjem ostataka hrastovog drveta koje je za izgradnju zida koristio vikinški kralj Harald Plavozubi u 10. veku.

Ipak, ni to nije bilo dovoljno, pa su rešili da potraže trag Sunčeve baklje iz 775, koja je opisana u srednjevekovnim izvorima. Na atomskom nivou, solarne čestice koje su udarile u Zemljinu atmosferu pokrenule su nuklearnu reakciju koja je neke atome azota pretvorila u nestabilnu varijantu ugljenika sa šest protona i osam neutrona, što je izotop ugljenik-14 ili radioaktivni ugljenik C-14. Uobičajeno je da 99 odsto atmosferskog ugljenika bude izotop ugljenika-12, sa šest protona i šest neutrona. Samo jedan u bilion atoma od preostalog 1 procenta je ugljenik-14, ostalo je ugljenik-13. Sunčeva baklja 775. stvorila je 1,2 odsto više ugljenika-14 nego što je normalno, a ta razmera je utisnuta u sve žive organizme tog vremena.

Fizičar Fusa Mijake sa Univerziteta Nagoje u Japanu prvi je, pre desetak godina, otkrio taj skok radioaktivnog ugljenika 775. i iskoristio ga za datiranje. Filipsenova je tom tehnikom rešila da vidi koji su predmeti iz grada Ribe postojali 775. Kada je otkrila radionicu koja je datirana baš u tu godinu, sve ostalo je bilo lakše.

To je dalo dobar pogled na evoluciju trgovine u gradu Ribe. Keramika i rimsko staklo stigli su u to dansko naselje već 700, što ukazuje na trgovinu sa Francima iz doline Rajne. Do 740. vikinzi su dotle stizali brodovima dovoljno velikim da nose blokove kamena iz Švedske i Norveške. Rogovi irvasa koji ne postoji van Norveške otkriveni su 750, što je još jedan dokaz vikinškog prisustva. U razmenu za to, trgovci su verovatno nudili perle i broševe koji će postati simbol vikinškog doba. Konačno, oko 790. paket prelepih perli stigao je u grad Ribe, verovatno preko današnje Rusije, ukazujući na trgovinske veze sa Bliskim istokom.

Ovo pokazuje, a možda i dokazuje, da su vikinške ekspedicije počele kao regionalne trgovačke ekspedicije, a ne kao očajnička potraga za bliskoistočnim srebrom, smatra Sindbekov tim.

- Vidimo intenziviranje bliskoistočne trgovine na skandinavskoj periferiji koja je prethodila intenziviranju vikinških pljački britanskih ostrva. Da li je ova trgovina stimulisala pljačke? Da li su pljačke počele da bi imali više stvari za trgovinu na istoku? Da li su pljačke počele jer su ljudi hteli da se takmiče sa trgovcima sa istoka? Mogu da trguju s muslimanima za srebro ili da pljačkaju britanska ostrva tražeći ga – pita Delvo retorički.

Solarna baklja jasno ukazuje u kom trenutku je došlo do prvih kontakta civilizacija. Bliskoistočne perle su, veruje Sindbek, verovatno stigle na sever iz Mesopotamije preko trgovaca iz Male Azije, koji su pratili nomadski put na sever, a tu su sretali vikinge koji su došli preko Baltičkog mora i za perle davali robove i drugu robu. Do 790. grad Ribe je prepun perli nabavljenih trgovinom.

Sunčeva baklja iz 775. i jedna nešto blaža iz 993. otkrivaju kako su vikinzi pokušavali da stignu do svakog ugla sveta. Sunčevu baklju iz 993. iskoristio je drugi tim arheologa da potvrdi da su vikinzi stigli i do Severne Amerike.

- Datiranje metodom radioaktivnog ugljenika sada dostiže preciznost tradicionalnih istorijskih izvora i postaje važno za proučavanje istorije, a ne samo praistorije. Zahvaljujući tome možemo da proučavamo živote pojedinaca koji se ne spominju u istorijskim izvorima, takozvanih običnih ljudi, sa istom hronološkom preciznošću kao u slučaju vladara – rekla je Filipsenova.

(Telegraf Nauka/ScienceNews)