Divlji bradati ratnici bili su, u stvari, kulturni kameleoni: Analize srebra rešile misteriju vikinškog doba

Uobičajeni prikaz vikinga... Foto: Shutterstock/Nejron Photo

Vikinzi se tradicionalno predstavljaju kao divlji bradati ratnici, ali su voleli luksuzne stvari. Stotine riznica srebra otkrivenih po Evropi pokazuju da ih je ovaj plemeniti metal privlačio pre oko 1.000 godina, piše Phys.org.

- Jasno je da svu voleli srebro. To je jedna od opipljivih stvari koja je preživela do danas – rekla je dr Džejn Keršou, arheolog sa Oksfordskog univerziteta.

Preporučujemo

Bogata istorija

Srebro je već smatrano plemenitim metalom kada je 750. počelo takozvano vikinško doba, koje je trajalo oko 300 godina. U Starom Egiptu bilo je trenutaka kada je smatrano i vrednijim od zlata.

Pogled na korišćenje srebra kroz istoriju daje pobled na kretanja i evolucije drevnih civilizacija, kao i na poreklo novca.

Credit: GpPhotoStudio / Alamy / Alamy / Profimedia

Kao šef projekta koji ispituje značaj srebra na vikinške živote, Keršou preispituje standardni prikaz ovih ratnika kao strašnih osvajača po zapadnoj Evropi.

Ona navodi da je na vikinge značajno uticalo i zlatno doba islama, koje je takođe počelo u 8. veku.

- Našli smo malo dokaza o tome da su vikinzi skupljali blago nasilnim napadima na Zapad. Umesto toga, potraga za islamskim zlatom bila je glavni pokretač vikinškog doba – rekla je Keršou.

Njen projekat, nazvan Srebro, pokrenut je 2019. i trajaće do 2024. U njemu učestvuju i dr Stiven Merkel, geolog sa Slobodnog univerziteta Amsterdama u Holandiji, i Jani Oravisjorvi, stručnjak za novčiće sa Univerziteta u Ulu, u Finskoj.

Tri istraživača ispitala su tragove metala, uključujući i olovo otkriveno u srebrnim novčićima iz različitih muzeja, korišćenjem lasera. Ispitujući različite varijante, tj. izotope olova, dalo je nove informacije o poreklu vikinškog doba.

Prema konvencionalnom shvatanju, vikinška era počela je napadom na ostrvo Lindisfarn na severoistočnoj obali Engleske 793. i da su trgovačke veze sa islamskim kalifatom razvili tek u 10. veku.

Međutim, veliki procenat srebra iz islamskog sveta u riznicama koje je otkrio tim Keršouve ukazuje na to da su vikinzi stigli do tih zemalja mnogo ranije – oko 750. Onda su formirali veliku globalnu mrežu trgovinskih ruta ka istoku i jugu, koja se širila i ka zapadnoj Evropi.

- Ove trgovinske veze išle su od Severne Afrike do Bagdada, pa preko Kaspijskog mora preko Ukrajine i Rusije, a onda do Baltičkog mora i Skandinavije. To znači da je velika količina srebra putovala u jednom smeru, a ljudi i roba u drugom, i to već u 9. veku – navodi Keršo

Ove informacije takođe otkrivaju da su vikinzi bili „kulturni kameleoni“.

Viking je, inače, termin koji se koristi za nordijske ratnike, trgovce i gusare koji su od 8. do 11. veka uzdrmali Evropu pomorskim ekspedicijama, pljačkaškim pohodima i stvaranjem nekih od najznačajnijih država tog doba. Svojim drakarima putovali su po celoj Evropi, a stigli su i do Severne Amerike.

Grčki plaćenici

Osim fokusa na istočnu vikinšku ekspanziju, Keršou želi da njen tim informiše ostale istraživače istorije civilizacije.

- Želim da se ponovo procene rane faze vikinških pohoda u Evropi. Takođe se nadam da će koristiti ove metode i koristiti ih za svoja istraživanja – rekla je ona.

To je drugi projekat na kome radi i takođe se zove Srebro, ali ispituje drevna carstva u Sredozemlju, uključujući Grčku, Persiju i Rim, a sve kako bi bolje shvatili istoriju novca i trgovine.

Posle analize izotopa srebra i olova, prof. Fransis Albarede, geohemičar sa Visoke normalne škole u Lionu, u Francuskoj, veruje da je kovanje srebrnog novca u Sredozemlju dovelo do formiranja demokratije u 5. veku pre nove ere.

- Verujem da je srebro bilo ključno za razvoj demokratije jer je pomagalo ljudima da ih neko sasluša i razume – rekao je on.

Dokazi ukazuju da je Persijsko carstvo koristilo srebrni novac da unajmi velike armije grčkih ratnika kao plaćenike. Kada su se ti hopliti vračali kući sa novcem, stvorili su srednju klasu koja je zaslužna za širenje demokratije.

Plaćenici su redistribuirali taj novac po Mediteranu. To je jedini način da se objasni prisustvo metala u državama oko Egejskog mora i u južnoj Italiji, u kojima nije bilo proizvodnje srebra, a koje su Grci kolonizovali.

- Srebro je podmazivalo razmenu na duge staze – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Phys.org)