Hrana kao „oružje“ u geopolitici: Šta sve istorija jelovnika može da otkrije o diplomatiji zemlje?

Hrana zbližava ljude. Ali služi kao sredstvo za prenošenje političkih stavova, za negovanje međukulturnog razumevanja ili, ako je potrebno, za stvaranje tenzija. Jelovnici mogu odražavati ove namere u kojima se hrana koristi kao „oružje“ za stvaranje specifičnih psiholoških efekata i prenošenje simboličkih poruka. Ali kako se to tačno radi?

Istraživači iz Portugala su pregledali jelovnike s diplomatskih večera, državnih banketa i prijema održanih tokom 20. i 21. veka kako bi otkrili kako su obroci odražavali i oblikovali portugalsku spoljnu politiku i geopolitiku, piše Phys.org.

- Ti obroci igrali su značajnu ulogu kao diplomatske institucije u izvršenju i kontinuitetu portugalske spoljne politike. Oni pokazuju kako su kulinarske i gastronomske prakse olakšale diplomatske pregovore i pružile prilike za kulturnu razmenu, političke poruke i prenošenje portugalske kulture - rekao je Oskar Kabral, prvi autor studije objavljene u Frontiers in Political Sciences i istraživač gastronomskih nauka u Baskijskom kulinarskom centru.

Političke poruke u jelovnicima

- Jelovnici se mogu namerno dizajnirati da prenesu političke poruke i saopšte negastronomske aspekte. Na primer, tokom samita COP25 u Madridu u jelovniku su korišćeni nazivi jela poput „Topla mora. Jedemo neravnotežu“ i „Hitno. Minimizirati životinjske proteine“ da bi skrenuo pažnju na klimatske probleme – objasnio je Kabral.

Ali korišćenje hrane na ovaj način nije nova ideja. Za ovu studiju istraživači su analizirali jelovnike sa 457 diplomatskih obroka od 1910. do 2023. Iako nije mogla biti identifikovana jasno strukturisana kulinarska diplomatska strategija ili javna politika, određeni istorijski periodi su pokazali posebne karakteristike.

Tokom prve polovine 20. veka raskošni obroci od 9 ili 10 jela iz francuske kuhinje bili su norma. Uvođenje portugalskih proizvoda dešavalo se postepeno tokom druge polovine 20. veka. Prekretnica se dogodila tokom perioda „Nove države“.

- Vidimo fundamentalni pomak ka uključivanju i promociji portugalskih proizvoda, teritorije i kulinarskog regionalizma - rekao je Kabral.

Tokom ovog vremena obroci su bili dizajnirani da odražavaju nastajući gastronacionalizam, odnosno korišćenje hrane za promovisanje nacionalnog identiteta.

- To se kristalizovalo 1957. godine „regionalnim ručkom“ za kraljicu Elizabetu II, koji je bio dizajniran da prenese osećaj teritorije i „portugalnosti“ – rekao je Kabral.

Jela su uključivala jastoga i voćne torte iz portugalskih gradova Peniče i Alkobasa.

Tokom 1960-ih i 70-ih godina, diplomatski obroci su sve više uključivali retke sastojke, poput kornjačine supe koja je služena princu Filipu, vojvodi od Edinburga, 1973. ili pastrmke sa Azora koja je služena američkom i francuskom predsedniku 1971. Ipak, otprilike u isto vreme, tipično portugalski proizvodi su možda bili uključeni jer je nabavka ekskluzivnijih alternativa bila teška tokom perioda ekonomskih i energetskih kriza, koje su u Portugalu trajale i posle sedamdesetih.

Još jedna promena na jelovnicima dogodila se kada su bivše portugalske kolonije stekle nezavisnost. Razumevanje onoga što je portugalska kuhinja bilo se promenilo. Na primer, kafa je jednostavno nazivana tako, bez naznake zemlje porekla, a kolonijalni jezik je uklonjen.

Pet funkcija diplomatskih obroka

Tim je identifikovao pet funkcija diplomatskih obroka:

• Taktički obroci se često odnose na prenos teritorija.
• Geopolitički obroci imaju za cilj obnavljanje i potvrđivanje saveza.
• Obroci ekonomske diplomatije nameravaju da neguju komercijalne i finansijske odnose.
• Obroci naučne, kulturne i razvojne saradnje mogu biti organizovani radi pokazivanja zajedničkih interesa.
• Obroci kulturne bliskosti mogu biti alat za jačanje kulturnih veza sa određenim zemljama, na primer, zemljama portugalskog govornog područja širom sveta.

- Prilikom jačanja ovih veza, jelovnici namerno sadrže proizvode usko povezane sa zajedničkom nacionalnom gastronomijom, poput Cozido à Portuguesa (portugalska čorba) ili recepata sa bakalarom - rekao je Kabral.

Integracija gastronomije u strateški rad nacionalnih institucija je neophodna za oblikovanje svetskog razumevanja portugalske kulture, rekao je tim.

- Naša studija ilustruje kako se nacionalne kuhinje mogu strateški koristiti za jačanje globalnog položaja zemlje - rekao je Kabral.

Ograničena je, međutim, dostupnošću arhivskog materijala iz specifičnih istorijskih perioda. Dalja studija bi takođe trebalo da ima za cilj razumevanje naizgled kontradiktornih izbora jelovnika, kao što je pečena govedina servirana indijskom predsedniku 1990. godine, rekao je tim istraživača.

- Još jedno jelo koje se ističe je Consommé de presunto de Barrancos, tanka supa od sušene šunke iz Barankosa, servirana kralju Felipeu VI od Španije 2016. godine. Ono predstavlja izazov kulturnog i gastronomskog identiteta - istakao je Kabral.

To je hibridno jelo – supa u francuskom stilu koristeći klasični francuski rez, ali sa ključnim portugalskim proizvodom, šunkom iz Barankosa, koje je servirano monarhu nacije poznate kao zemlja sušene šunke.

- Može se shvatiti kao gastronomski zabavni izazov - zaključio je Kabral.

(Telegraf Nauka/Phys.org)