A na jelovniku dimljeni slon i sušeni nosorog… Da li je ova hrana razlog što su ljudi počeli da koriste vatru?

Da li su praistorijski ljudi znali da dimljene i sušenje mesa može da ga sačuva i produži mu rok upotrebe? Stručnjaci sa Odeljenja za arheologiju i kulture Bliskog istoka Univerziteta u Tel Avivu veruju da jesu.

U novoj studiji, objavljenoj u žurnalu Frontiers in Nutrition, oni su predstavili novu perpsektivu na pitanje koje dugo postavljaju istraživači praistorije: šta je nateralo rane ljude da počnu da koriste vatru, piše Phys.org.

Preporučujemo

Istraživači veruju da je ranim ljudima, koji su uglavnom jeli velike životinje, vatra bila potrebna ne za kuvanje, već za dimljene i sušenje mesa, kako ono ne bi istrulelo, kako bi mu produžili rok upotrebe i sačuvali ga od predatora i lešinara.

„Goruća“ tema i 9 nalazišta

- Kako je započeto korišćenje vatre je „goruća“ tema međi istraživačima praistorije širom sveta. Postoji generalni koncenzus da je pre 400.000 godina upotreba vatre u domaćem kontekstu, uglavnom za pečenje mesa i možda za osvetljenje i grejanje. Međutim, kontroverzno je milion godina pre toga i različite su hipoteze kojima se objašnjava zašto su rani ljudi počeli da koriste vatru. U ovoj studiji pokušali smo da pogledamo sve iz nove perspektive - rekao je Ran Barkaj, profesor Univerziteta u Tel Avivu.

- Za rane ljude vatra nije bila nešto što se podrazumevalo i na većini arheoloških nalazišta starijih od 400.000 godina nema dokaza o korišćenju vatre. Uprkos tome, na nekim nalazištima postoje jasni znakovi da se vatra upotrebljavala, ali bez izgorelih kostiju ili dokaza o pečenju mesa – rekao je dr Ben-Dor, takođe sa Univerziteta u Tel Avivu, i dodao:

- Razumemo da su rani ljudi tog vremena, uglavnom homo erektus, nisu koristili vatru redovno, već samo sporadično, na specifičnim mestima i sa posebnim razlogom. Proces prikupljanja goriva, paljenja i održavanja vatre zahtevao je veliki napor i za to je bio potreban važan motiv. Mi predlažemo novu hipotezu o tom motivu.

Istraživači su pregledali postojeću literaturu o svim poznatim praistorijskim nalazištima starim od 1,8 miliona do 800.000 godina, a na kojima postoje znaci upotrebe vatre. Takvih nalazišta ima 9 na svetu, pa su istraživači proučili i etnografske studije o društvima lovaca-skupljača i prilagodili ih drevnom okruženju.

Kosti velikih životinja

- Proučili smo šta 9 ovih drevnih nalazišta ima zajedničko i otkrili smo da su svi sadržali velike količine kostiju velike divljači, uglavnom slonova, ali i nilskih konja, nosoroga i drugih. Iz ranijih istraživanja znamo da su velike životinje bile ekstremno važne za ranu ljudsku ishranu i da je od njih dolazila većina nužnih kalorija. Meso i masnoća slona, na primer, imaju milione kalorija, što je dovoljno da se grupa od 20 do 30 ljudi hrani mesec dana ili čak i duže – rekao je dr Ben-Dor.

On je dodao su ulovljeni slon ili nilski konj bili pravo blago – prava „banka“ mesa i masnoće koja je morala da bude zaštićena i sačuvana ne samo od strane predatora, već i od strane bakterija.

Analiza otkrića i proračuni energetskog značaja očuvanja mesa doveli su istraživače do novog zaključka, koji ranije nije pretpostavljen: vatra je imala dve ključne uloge kod ranih ljudi – prva je bila da čuva ulovljenu divljač od drugih predatora i lešinara koji bi da otmu ovo „blago“, a druga očuvanje mesa kroz dimljenje i sušenje, čime je sprečavano kvarenje mesa i ono je bilo jestivo dugo.

- U ovoj studiji mi predlažemo novo shvatanje faktora koji su motivisali rane ljude da počnu da koriste vatru: potreba za čuvanjem ulovljenog mesa od drugih predatora i njegovo očuvanje. Moguće je da kada je vatra počela da se koristi iz ovih razloga, došlo i do povremenog korišćenja vatre za kuvanje. To bi moglo da objasni dokaze o pečenju ribe pre oko 800.000 godina u Gešer Benot Jakovu – rekao je dr Ben-Dor.

On je dodao da je ova hipoteza u skladu sa globalnom teorijom koju oni razvijaju poslednjih godina, a kojom se smatra da se mnogi veliki praistorijski fenomeni mogu objasniti kao adaptacija na lov i ishranu velikim životinjama, a zatim njihovim nestankom što je dovelo do potrebe za lovom manjih životinja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)