Otkrivena tajna neolitskog lonca: Evo šta su ljudi jeli pre 5.000 godina

Ishrana u neolitskom naselju Oldenburg LA 77, u Nemačkoj, bila je veoma raznolika, pokazala je prva arheobiološka studija zagorele hrane u keramičkom loncu. Nju su sproveli naučnici Istraživačkog centra za saradnju (CRC) 1266 na Univerzitetu Kil, a rezultati su objavljeni u Plos ONE.

Once a meal was burned and the person (probably Dave) was cursed for it.Today we praise him for the remains are teaching us so much :)A peek into the cooking pot: Burnt food remains document 5,000-year-old food preparation https://t.co/6Vm1d4CTkt via @physorg_com— Fake History Hunter (@fakehistoryhunt) January 22, 2024

Preporučujemo

Analiza keramičkog lonca od pre 5.000 godina pokazala je da su u jednom od najstarijih sela u državi Šlezvig-Holštajn i žitarice i divlje biljke imale veliku ulogu u ishrani.

U istraživanju su korišćeni skeniranje elektronskim mikroskopom i hemijske analize, a identifikovana je sofisticirana priprema hrane i to uglavnom biljaka.

- „Korica hrane“ imala je ostatke dvozrne pšenice i ječma, kao i semenke širokolisnog korova, koji ima skrobom bogato zrno – rekla je profesorka Vibke Kirlejs, šfe istraživanja na CRC 1266.

- Zagorela zrna i ostaci dvozrne pšenice i ječma, kao i seme širokougaonog korova, već su dokumentovani u arheobotaničkim analizama zemljišta u ovom neolitskom naselju – rekla je dr Dragana Filipović, istraživačica na CRC 1266.

In den Kochtopf geschaut: Angebrannte Speisereste dokumentieren 5.000 Jahre alte Nahrungszubereitung: Studie des SFB 1266 an der Uni Kiel belegt die Nahrungszubereitung und Kochpraktiken in einem der ältesten Dörfer Norddeutschlands https://t.co/BDWvSgppu3— Universität Kiel CAU 🎓 (@kieluni) January 19, 2024

Nova otkrića pokazuju da su žitarice zaista imale važnu dijetarnu ulogu, a divlje biljke su obogaćivale hranu najranijih farmera na severu. Ječam je skupljan kad je zreo i spreman je na sličan način na koji se zelena spelta tradicionalno sprema u Baden-Virtembergu. Dvozrna pšenica se obrađivala kada proklija, što je kaši davalo sladak ukus.

To znači da hrana u neolitu nije bila blaga i bezukusna, već je bilo raznolikosti. Ljudi su značajno razlikovali ukuse i davali su im veliki značaj.

Hemijske analize grnčarije pokazale su da su nekad sadržali i mlečne proizvode. Pogled na zagorele delove pokazuje da su žitarice i mlečni proizvodi verovatno procesuirani u kašu za svakodnevnu upotrebu, u istoj posudi. Predstavljali su i osnovu za balansiranu ishranu.

- Dok životinjske masnoće upija keramika i ostavljaju signal u njoj, biljna hrana može da se detektuje samo u „korici hrane“ – rekla je dr Lusi Kubijak-Martens, prvi autor studije.

(Telegraf Nauka/LiveScience)