Skorbut na skeletima pronađen na arheološkim lokacijama iz kasnog holocena u Kaliforniji

Nedavna studija je dokumentovala promene na skeletu povezane sa skorbutom na arheološkim lokacijama iz kasnog holocena u Kaliforniji (500. godine pre nove ere do 1834. godine nove ere.). Uočene promene pokazuju niz uticaja prehrambenih praksi na razvoj skeleta, uključujući novorođenčad, koja su mogla biti pogođena tokom trudnoće ili dojenja, ističući uglavnom nevidljive uticaje trudnoće u arheološkim svedočanstvima.

Skorbut je nutritivni deficit koji se razvija u roku od jednog do tri meseca nedovoljnog unosa vitamina C (manje od 10 mg dnevno), uprkos tome što je Kalifornija bogata prirodnim namirnicama sa visokim sadržajem ovog vitamina. Prethodna istraživanja i etnografska svedočanstva pokazala su da takva raznolikost u ishrani nije bila neuobičajena, pri čemu se dijetetska varijabilnost javljala u regionima i sezonama, ponekad diktirana kulturnim ograničenjima.

Preporučujemo

Kod trudnica i dojilja, ovi nutritivni nedostaci mogu imati kaskadni efekat zbog povećanih energetskih i nutritivnih potreba tela tokom ovog perioda, što može negativno uticati na bebe.

Analiza je uključivala mikroskopska i radiografska (rendgenska) ispitivanja. „Naša analiza se uglavnom fokusirala na vidljive karakteristike skeletnih ostataka... Kod osoba sa skorbutom, promene na skeletu koje vidimo su odgovor na promene mekih tkiva, uglavnom krvarenje na mestima gde se spajaju kosti i mišići“, kažu istraživači.

Studija je otkrila da su skorbutom uglavnom bila pogođena novorođenčad, dok odrasli nisu pokazivali znake bolesti.

„Nedostatak dokaza kod odraslih (i muškaraca i žena) verovatno više odražava sporije remodeliranje kostiju koja karakteriše skelet odraslih. Novorođenčad doživljavaju brz rast i remodeliranje kostiju, što bi moglo objasniti relativnu učestalost dokaza viđenih kod male dece“, objašnjavaju istraživači.

Dve dvostruke grobnice su dale najdirektnije dokaze o povezanosti zdravlja majke i skorbuta kod dece. U slučaju prve dvostruke grobnice, novorođenče je pokazivalo znake skorbuta koji su ukazivali da je patilo od nedostatka vitamina C najmanje tri meseca dok je bilo u materici.

Iako odrasla žena nije pokazivala znake skorbuta, a uzrok smrti za obe individue ostaje neizvestan, nedostatak vitamina C mogao je izazvati komplikacije u trudnoći, uključujući krvarenje, loše pričvršćenu placentu i povećan rizik od prevremenog porođaja, mada je i njena starost (45+) mogla povećati rizike.

Druga dvostruka grobnica je slična. Novorođenče je pokazivalo znake skorbuta i zaceljivanje nekih lezija uzrokovanih ovom bolešću. Istraživači pretpostavljaju da je dete verovatno imalo skorbut najmanje tri do šest meseci pre smrti.

Tokom trudnoće i dojenja, bebe dobijaju vitamin C od majke, crpeći njene zalihe. Prema etnografskim i dijetetskim studijama, hrana za odvikavanje od dojenja obično se pravila od semenki, žirova i geofita – hrane sa niskim sadržajem vitamina C.

Slično tome, semenke i žirovi su se obično konzumirali tokom zime, dok su bobice bogate vitaminom C bile češće tokom leta i proleća. Ovakve ograničene ishrane mogle su pogoršati nutritivne deficite kod trudnica i dojilja.

Tako su restrikcije u ishrani mogle uticati na majke i njihovu decu. Postoje etnoistorijski dokazi o promenama u načinu ishrane. Studije kažu da trudnice nisu učestvovale u lovu i da su možda jele manje mesa tokom trudnoće.

Osim toga, etnoistorijski dokazi ističu da su neke žene tokom trudnoće izbegavale so i ribu; međutim, ne možemo znati da li su ove prakse primenjivale žene iz naše studije, kažu autori.

„Iako to nije posebno navedeno u etnoistorijskim svedočanstvima, dagnje i ostrige bi bile dobar izvor vitamina C. Ako su se žene tokom trudnoće uzdržavale od tih resursa, zajedno sa ribom, verovatno bi bile podložnije nedostatku vitamina C“.

Nalazi sugerišu da, iako je širok spektar namirnica bio dostupan u okruženju, njihovo prisustvo nije ekvivalentno konzumaciji. Neki od ovih negativnih uticaja na trudnoću mogu biti uveliko nevidljivi kad se proučavaju samo putem makroskopske analize.

Buduće studije će se fokusirati na objavljivanje drugih zapažanja sa ovih lokacija, kažu istraživači. Postoji niz drugih bolesti koje su pogodile individue sa lokacije CA-ALA-11, uključujući traumatske povrede i infekcije kostiju.

„Ostaci predaka sa ove lokacije takođe pružaju uvid u životna iskustva starih stanovnika Kalifornije…čija istraživanja mogu dati širi kontekst iskustvima individua koje su živele u zalivskoj oblasti San Franciska i Centralnoj dolini Kalifornije tokom kasnog holocena“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)