Što više para, to bliže bogu: Najbolja grobna mesta kupovali uprkos stigmi gube, pokazalo istraživanje

Hrišćani u srednjovekovnoj Danskoj svoje bogatstvo dokazivali su i u smrti i to kupovinom prestižnih grobnih mesta: što su grobovi bili bliže crkvi, to je cena bila veća.

Istraživači su iskoristili ova groblja kako bi ispitali društvenu isključenost na osnovu bolesti, proučavajući da li su ljudi sa gubom (lepra) - visokostigmatizovanom bolešću koja se kulturološki povezivala sa grehom - ili tuberkulozom, bili udaljeni iz oblasti visokog statusa, piše Phys.org.

Preporučujemo

Neočekivano, otkrili su da su ljudi koji su bolovali od stigmatizovanih bolesti sahranjivani podjednako istaknuto kao i njihovi zdravi vršnjaci.

- Kada smo započeli ovaj rad, odmah sam se setila filma „Monti Pajton i Sveti gral“, tačnije scene sa kolicima za kugu - rekla je dr Sejdž Kelmelis sa Univerziteta Južne Dakote, vodeća autorka članka u žurnalu Frontiers in Environmental Archaeology, i dodala:

- Mislim da ta slika oslikava naše ideje o tome kako su ljudi u prošlosti, a u nekim slučajevima i danas, reagovali na iscrpljujuće bolesti. Međutim, naša studija otkriva da su srednjovekovne zajednice imale i promenjiv odnos i promenjiv sastav. U nekoliko zajednica, oni koji su bili bolesni sahranjivani su pored svojih komšija i dobijali su isti tretman kao i svi ostali.

Vodeći istraživači, Kelmelisova, Viki Kristensen i dr Dorte Pedersen sa Univerziteta Južne Danske, ispitali su 939 skeleta odraslih osoba sa pet danskih srednjovekovnih grobalja: tri gradska i dva seoska, kako bi zabeležili eventualne razlike između grada i sela. Veća gustina naseljenosti olakšava prenošenje i gube i tuberkuloze, a nezdravi uslovi koji se tradicionalno povezuju sa srednjovekovnim gradovima povećavaju ranjivost na obe bolesti.

Međutim, ove dve bolesti su različito uticale na živote pacijenata. Lezije na licu kod pacijenata sa gubom jasno bi ih izdvajale kao drugačije, za razliku od manje specifičnih simptoma tuberkuloze.

- Tuberkuloza je jedna od onih hroničnih infekcija sa kojima ljudi mogu da žive veoma dugo bez simptoma - rekla je Kelmelisova i dodala:

- Takođe, tuberkuloza nije tako vidno onesposobljavajuća kao guba, a u vreme kada su uzrok infekcije i put prenosa bili nepoznati, pacijenti sa tuberkulozom verovatno se nisu suočavali sa istom stigmatizacijom kao očigledniji bolesnici od gube. Možda su srednjovekovni ljudi bili toliko zauzeti borbom sa jednom bolešću da im je druga bila samo šlag na torti svih nedaća.

Naučnici su procenili zdravstveni status za svaki skelet, kao i koliko dugo je svaka osoba živela. Guba ostavlja dokaze u vidu lezija na licu i oštećenja na šakama i stopalima uzrokovanih sekundarnim infekcijama, dok tuberkuloza pogađa zglobove i kosti u blizini pluća.

Istraživači su zatim mapirali groblja, tražeći bilo kakve granice koje bi ukazivale na statusne razlike, poput sahranjivanja unutar verskih objekata. Ucrtali su svaki skelet na ove mape, tražeći razlike između oblasti visokog i niskog statusa.

- Postoji dokumentacija o tome da su pojedinci mogli da plate naknadu kako bi imali privilegovanije mesto za sahranu - objasnila je Kelmelisova. - Tokom života, ovi ljudi, dobrotvori, vitezovi i sveštenici, verovatno su takođe mogli da iskoriste svoje bogatstvo da obezbede veću blizinu božanstvu, na primer, tako što su imali klupu bliže prednjem delu crkve.

Naučnici nisu pronašli opštu vezu između bolesti i statusa sahrane. Samo na gradskom groblju u Ribe-u postojale su razlike koje su korelirale sa zdravljem: otprilike trećina ljudi sahranjenih na groblju nižeg statusa imala je tuberkulozu, u poređenju sa 12% ljudi sahranjenih u manastiru ili crkvi.

Pošto ljudi sa gubom ili tuberkulozom nisu bili isključeni iz oblasti visokog statusa, istraživači smatraju da ovo odražava različite nivoe izloženosti tuberkulozi, a ne stigmu.

Međutim, sva groblja su sadržala mnogo pacijenata sa tuberkulozom, posebno gradsko groblje Droten, gde je skoro polovina sahrana bila u oblastima visokog statusa, a 51% njih je imalo tuberkulozu. Ljudi koji su mogli da priušte prestižne grobnice takođe su mogli da plate bolje uslove života, što im je pomoglo da prežive tuberkulozu dovoljno dugo da bolest ostavi trag na njihovim kostima.

Ovi rezultati sugerišu da je manja verovatnoća da su srednjovekovni ljudi isključivali vidno bolesne iz društva nego što to stereotipi pokazuju. Ipak, istraživači upozoravaju da je potrebno više iskopavanja kako bi se dobila potpunija slika o nekim grobljima, kao i da njihovi strogi dijagnostički kriterijumi možda nisu identifikovali svakog pacijenta.

- Pojedinci su možda nosili bakteriju, ali su umrli pre nego što se to moglo manifestovati na skeletu - upozorila je Kelmelisova. - Dok ne budemo mogli da uključimo genomske metode, možda nećemo znati puni obim toga kako su ove bolesti uticale na zajednice u prošlosti.

(Telegraf Nauka/Phys.org)