Pesticidi i rak: Studija otkriva biološke mehanizme u osnovi zdravstvenog rizika iz životne sredine

Nova studija otkriva snažnu vezu između izloženosti poljoprivrednim pesticidima u životnoj sredini i rizika od razvoja raka. Kombinujući podatke o životnoj sredini, nacionalni registar kancera i biološke analize, istraživači su bacili novo svetlo su ulogu izloženosti pesticidima u razvoju nekih kancera.

Pesticidi su naširoko prisutni u hrani, vodi i životnoj sredini, često u obliku složenih mešavina. Dosad je bilo teško precizno proceniti njihove efekte na ljudsko zdravlje pošto se većina studija fokusira na izolovane supstance i eksperimentalne modele koji su vrlo daleko od uslova izloženosti u stvarnom svetu.

Preporučujemo

Ova nova studija koristi inovativan, integrativan pristup koji uzima u obzir složenost izloženosti populacija u stvarnom svetu.

Peru kao relevantno mesto istraživanja

Za Peru su svojstveni intenzivna poljoprivreda u određenim regionima, širok spektar klima i ekosistema, kao i značajne društvene i teritorijalne nejednakosti. Rak je postao prioritet na planu javnog zdravlja, a nivoi kontaminacije pesticidima u populaciji izazivaju zabrinutost.

Podaci ukazuju na povećanu izloženost pesticidima među određenim grupama, naročito starosedelačkim i seljačkim zajednicama. U proseku, ove populacije su istovremeno pod uticajem 12 različitih pesticida detektovanih u visokim koncentracijama.

Inovativna metoda koja povezuje životnu sredinu, biologiju i rak

Studija se oslanja na mapiranje područja koja su najizloženija zagađenju životne sredine povezanom sa pesticidima. Primenjen širom čitave zemlje, ovaj pristup uključuje 31 hemikaliju koja se koristi u poljoprivredi – od kojih nijedna nije klasifikovana u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) kao kancerogen za ljude – i modelira kako se šire u životnoj sredini.

Identifikovali smo oblasti sa najvećim rizikom od izloženosti, kažu naučnici sa Tuluskog univerziteta. Ukrštanjem ove mape sa geopodacima o više od 150.000 pacijenata istraživači su uspeli da identifikuju oblasti gde je verovatnije da će ljudi biti izloženi pesticidima u životnoj sredini i verovatnije da će biti pogođeni nekim kancerima. U tim oblastima, rizik od razvoja raka bio je u proseku 150% veći.

„Ovo je prvi put da smo uspeli da povežemo izloženost pesticidima, na nacionalnom nivou, sa biološkim promenama koje ukazuju na povećan rizik od raka“, kažu istraživači iz Francuskog nacionalnog istraživačkog instituta za održivi razvoj (IRD).

Rani i tihi biološki efekti

Studija pokazuje da neki tumori, iako pogađaju različite organe, dele zajedničke biološke ranjivosti povezane sa njihovim ćelijskim poreklom, a na koje može uticati izloženost pesticidima. Natočito je jetra bitan organ u metabolizmu hemikalija i smatra se stražarskim mestom u pogledu izloženosti životnoj sredini.

Molekularne analize na Pasterovom institutu pokazuju da pesticidi ometaju procese koji pomažu u održavanju ćelijske funkcije i ćelijskog identiteta. Ove biološke promene se javljuju pre razvoja raka, ukazujući na početne, kumulativne i tihe efekte. Mogu učiniti da tkiva budu podložnija drugim faktorima rizika, kao što su infekcije, zapaljenje ili faktori stresa iz životne sredine.

Važne implikacije za globalno zdravlje i prevenciju raka

Rezultati dovode u pitanje konvencionalne toksikološke pristupe, koji se zasnivaju na proceni izolovanih supstanci i uspostavljanju pragova koji se smatraju bezbednim. Naglašavaju značaj uzimanja u obzir mešavina pesticida, izloženosti životnoj sredini i stvarnih socioekoloških konteksta.

Studija takođe sugeriše da ekstremni klimatslki događaji, poput El Ninja, mogu pogoršati izloženost menjajući upotrebu pesticida i njihovo rasejanje u životnoj sredini. Poziva na ponovnu procenu rizika i programa prevencije.

Pored Perua, studija je deo šire rasprave o globalnom zdravlju i planetarnim granicama. Ilustruje kako se promene u životnoj sredini, neodrživo upravljanje zemljištem, ekstremni klimatski događaji i društvene nejednakosti mogu spojiti u uticaju na zdravlje stanovništva, naročito najranjivijeg, kao što su starosedelačke i seljačke zajednice u Peruu.

Istraživači planiraju da nastave svoj rad kako bi bolje razumeli identifikovane biološke mehanizme i osnažili instrumente za prevenciju u cilju podrške pravednijim i efikasnijim politikama javnog zdravlja.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)