„Kocka je bačena“, ali na drugom kraju sveta i to 10.000 godina ranije: Šokantno otkriće naučnika

Foto: Madden RJ. Probability in the Pleistocene: Origins and Antiquity of Native American Dice, Games of Chance, and Gambling. American Antiquity. Published online 2026:1-35. doi:10.1017/aaq.2025.10158, CC by 4.0

„Kocka je bačena“ ili „Alea iacta est“, izgovorio je Gaj Julije Cezar 10. januara 49. godine pre nove ere. Međutim, mnogo pre nego što je slavni rimski vojskovođa prešao Rubikon, kocke su se bacale na jednom potpuno drugom kraju sveta.

Preporučujemo

Najstarije kocke u istoriji pravili su i bacali lovci-sakupljači iz zapadnih oblasti Velike ravnice Severne Amerike i to pre više od 12.000 godina, pokazuje nova studija istraživača sa Državnog univerziteta Kolorada. To znači da su najstarije kocke severnoameričkih starosedelaca korišćene krajem Ledenog doba, što znači da su mnogo starije od najstarijih poznatih primeraka iz Starog sveta, pravljenih tek u bronzanom dobu.

U studiji objavljenoj u žurnalu American Antiquity autor i doktorand Robert Dž. Maden navodi da su kocke, igre na sreću i kockanje bili stalna karakteristika kulture severnoameričkih starosledelaca najmanje poslednjih 12.000 godina, a najstariji primerci javljaju se u nalazištima iz kasnog pleistocena (folsomska kultura) u Vajomingu, Koloradu i Novom Meksiku, saopštio je Državni univerzitet Kolorada. Ovi artefakti stariji su od najstarijih kocki iz Starog sveta za više od 6.000 godina.

- Istoričari su tradicionalno tretirali kocke i verovatnoću kao inovacije Starog sveta. Arheološki zapisi pokazuju da su drevne grupe američkih starosedelaca namerno pravile predmete dizajnirane da daju nasumične ishode i koristile te ishode u strukturisanim igrama hiljadama godina ranije nego što se dosad smatralo – rekao je Maden.

Kako bi utvrdio da su ovi artefakti kocke, on je razvio kontrolnu listu fizičkih karakteristika koje su ranije identifikovane kao kocke (iako nemaju uvek izgled kocke) putem novijih istorijskih analiza, i primenio je ovaj metod kako bi reklasifikovao starije artefakte koji su ranije bili zanemareni ili pogrešno identifikovani.

Istoričari matematike široko smatraju igre kockama prvim strukturisanim susretom čovečanstva sa nasumičnošću, intelektualnim prethodnikom teorije verovatnoće, statistike i kasnijeg naučnog razmišljanja. Do sada se verovalo da poreklo ovih praksi leži isključivo u kompleksnim društvima Starog sveta, počevši od pre oko 5.500 godina, što je doba nastanka civilizacije.

Ova studija ukazuje na mnogo dublju i širu istoriju.

- Ovi nalazi ne tvrde da su lovci-sakupljači iz ledenog doba poznavali formalnu teoriju verovatnoće. Ali su namerno kreirali, posmatrali i oslanjali se na nasumične ishode na ponovljiv način, zasnovan na pravilima koja su koristila probabilističke pravilnosti, kao što je zakon velikih brojeva. To je važno za način na koji razumemo globalnu istoriju probabilističkog razmišljanja - rekao je Maden.

Najraniji primeri identifikovani u studiji potiču sa folsomskih lokaliteta koji datiraju od pre otprilike 12.800–12.200 godina. Za razliku od modernih kocki, ovo su bile dvostrane i poznate su kao binarni lotovi, pažljivo su izrađeni, mali komadi kosti koji su bili ravni ili blago zaobljeni, često ovalnog ili pravougaonog oblika, veličine prilagođene da se drže u ruci i bacaju u grupama na površinu za igru.

Dve strane ovih binarnih lotova razlikovale su se po nanesenim oznakama, obradi površine, boji ili drugim vidljivim modifikacijama, slično kao „glava ili pismo“ na novčiću, pri čemu je jedna strana bila određena kao „bodovna“ strana. Kada se bace, pouzdano bi pale tako da je jedna ili druga strana okrenuta nagore, dajući binarni rezultat (dva moguća ishoda). Setovi ovih kocki bacani su zajedno, a rezultat je određivan prema tome koliko ih je palo sa bodovnom stranom nagore.

- To su jednostavni, elegantni alati. Ali su takođe nedvosmisleno svrsishodni. Oni nisu usputni nusproizvodi obrade kostiju. Napravljeni su da generišu nasumične ishode - rekao je Maden.

Kocke su prvenstveno koristile žene, a igre kockama su se često koristile ne samo za zabavu već i kao način razmene sa drugim plemenima, dodao je on.

Studija uvodi nov, jednostavan metod za identifikaciju drevnih severnoameričkih kocki zasnovan na merljivim fizičkim karakteristikama, a ne na subjektivnim pretpostavkama. Maden je kreirao kontrolnu listu specifičnih atributa, razvijenu analizom 293 seta istorijskih kocki američkih starosedelaca koje je dokumentovao etnograf Stjuart Kulin u svojoj monografiji iz 1907. godine „Igre Severnoameričkih Indijanaca“.

Koristeći ovu listu, Maden je ponovo pregledao ranije objavljene arheološke zapise, ispitujući artefakte koji su nekada bili označeni kao mogući „delovi za igru“ ili su bili potpuno zanemareni. Primenom ovog jasnog, sistematičnog pristupa, istraživanje je otkrilo da su mnogi artefakti koji su ranije ignorisani ili pogrešno klasifikovani, zapravo, kocke. Maden je identifikovao više od 600 kocki sa arheoloških nalazišta širom Severne Amerike, obuhvatajući svaki značajan period praistorije – od kraja ledenog doba do perioda nakon kontakta sa Evropljanima.

- U većini slučajeva, ovi predmeti su već bili iskopani i objavljeni. Ono što je nedostajalo nisu bili dokazi, već jasan standard na nivou kontinenta za prepoznavanje onoga što gledamo - rekao je Maden.

Najraniji primerci direktno su ispitani u muzejskim zbirkama Smitsonijan instituta, Arheološkog depozitara Univerziteta u Vajomingu i Denverskog muzeja prirode i nauke.

Istraživanje takođe dokumentuje izuzetan raspon, kao i istrajnost igara kockama kod američkih starosedelaca. Od paleoindijanskog doba, preko arhaičnog i kasnog praistorijskog perioda, kocke su se pojavljivale na 57 arheoloških nalazišta u regiji od 12 država, povezanih sa različitim kulturama i strategijama preživljavanja.

Prema Madenu, ova rasprostranjenost upotrebe i dugovečnost odražavaju njihov društveni značaj.

- Igre na sreću i kockanje stvorili su neutralne prostore uređene pravilima za drevne američke starosedeoce. Oni su omogućavali ljudima iz različitih grupa da komuniciraju, razmenjuju robu i informacije, formiraju saveze i upravljaju neizvesnošću. U tom smislu, funkcionisali su kao moćne društvene tehnologije - rekao je on.

(Telegraf Nauka/Colorado State University)