Radile su u rudniku i život im nije bio lak: Šok istraživanje o sestrama iz praistorije sahranjenim u jami

Rudnik rožnaca otkriven je u Krumlovskoj šumi u Češkoj pre skoro tri decenije. Od tada je mnogo toga napisano o rudarskoj aktivnosti u ovoj oblasti. Iako se tu iskopavao rožnac još od početka halocena do ranog gvozdenog doba, to nije bila previše raširena aktivnost, piše Phys.org. Uglavnom je bila ograničena na nekoliko odabranih arheoloških kultura.

Među lokalitetima na kojima su se odvijale ove rudarske aktivnosti, neki su sadržali i grobove, kao što je slučaj u Maueru u Beču. Zajedno sa grobovima iz Mauera, oni otkriveni na lokalitetu Krumlovska šuma predstavljaju najstarije poznate evropske rudarske grobove.

Preporučujemo

Opsežna analiza

Da bi razumeli kompletnu priču o sahranjenim osobama sa lokaliteta Krumlovska šuma, dr Eva Vaníčkova i njene kolege sproveli su opsežnu analizu, uključujući utvrđivanje starosti, pola, zdravlja, ishrane, srodničkih odnosa i geografskog porekla, a uradili su i rekonstrukciju dve osobe. Studija je objavljena u žurnalu Archaeological and Anthropological Sciences.

Ukupno su pronađene tri sahranjene osobe: dve odrasle i jedna beba. Ostaci su označeni kao H1/2002, H2a/2002 i H2b/2002. Obe odrasle osobe su bile žene. Na osnovu morfoloških i tafonomskih analiza, bile su stare između 30 i 35 (H1/2002) i 35 i 40 (H2a/2002) godina.

Njihove kosti su pružile dokaze da su se ove dve žene tokom života bavile ekstremno teškim fizičkim radom, što se ogleda u raznim promenama na njihovim pršljenovima, uključujući rast osteofita (koštanih izraslina), Šmorlove čvorove (protruzije diska), hiperkifozu (abnormalnu zakrivljenost kičme) i eroziju pršljenova. Degenerativni znaci na pršljenovima, zajedno sa dokazima o izraženim mišićnim spojevima, ukazuju na to da su ove žene verovatno radile u pognutom položaju, moguće kao rudarke u uskim podzemnim oknima.

Na osnovu njihovih izotopskih potpisa znamo da su bile iz tog kraja i da su u ishrani imale iznenađujuće visok udeo životinjskih proteina u poređenju sa drugim neolitskim populacijama u Češkoj. Moguće je da je ishrana ovih žena bila bogatija životinjskim proteinima kako bi im pomogla da održe bolju fizičku kondiciju tokom iskopavanja rožnaca.

S druge strane, dokaz o prelomu lakatne kosti (ulne), koji nikada nije zarastao, ukazuje na to da su žene bile primorane da nastave da rade čak i kada su bile povređene.

Moguće je da su ove žene, umesto muškaraca, bile primorane da rade u rudnicima zbog porasta društvene uloge muškaraca u eneolitu ili bakarnom dobu. Najteži rad možda više nisu obavljali najjači, već oni koji su se najlakše mogli naterati na to, navodi Phys.org, i dodaje su možda ove žene dokaz te teorije.

Na osnovu DNK dokaza, znamo da su dve žene bile u srodstvu, verovatno sestre. Kao deca, doživele su period značajnog stresa, što se ogleda u Harisovim linijama na njihovim zubima i linearnoj hipoplaziji gleđi na zubima osobe H2a. Tačan uzrok njihove smrti nije poznat.

Zagonetni slučaj bebe

Slučaj bebe je, međutim, još zagonetniji. Preminula je kada je imala od 38 do 40 nedelja, a, prema DNK dokazima, nije bila u srodstvu ni sa jednom od žena, pri čemu se pet njenih alela razlikovalo od alela osoba H1 i H2a.

Razlog sahranjivanja bebe zajedno sa dve žene je nepoznat. Međutim, razlog za sahranu žena u rudarskom oknu mogao bi biti jasniji.

- Praktična vrednost iskopanog rožnaca bila je minimalna, jer se mogao sakupljati i na površini. Međutim, upitno je da li su ljudi kamen iz dubine zemlje povezivali sa nekim nasleđem predaka, što znači da je njegova vrednost bila subjektivna – naveli su dr Vaničkova i njene kolege.

Rožnac se obično iskopavao radi izrade prestižnih predmeta kao što su sekire, duga sečiva i bodeži. Oni su često kasnije polagani u ritualne ostave. Stoga je rudarenje rožnaca prevazilazilo praktične potrebe i na njega su možda uticali društveni i kulturni faktori. Rudarenje rožnaca je možda smatrano svetim činom, koji je verovatno povezivao žive sa podzemnim svetom predaka.

Pošto su ove dve žene bile direktno povezane sa rudarskim poslom, možda se smatralo neophodnim da se rad rudara, uključujući u nekim slučajevima i same rudare, vrati zemlji. Mnoga pitanja ostaju bez odgovora, uključujući i to da li su žene radile u rudnicima dobrovoljno ili su na to bile primorane.

(Telegraf Nauka/Phys.org)