Hiljadu godina stara hrpa iz vikinškog doba sadrži medaljon koji bi mogao predstavljati krst ili Torov čekić

Dekektor metala je u Nemačkoj otkrio 200 artefakata iz ranog srednjeg veka, uključujući arapske novčiće, ignote i medaljon koji bi mogao biti krst ili nedovršeni Torov čekić.

Ako taj medaljon predstavlja krst, moguće da je u pitanju rani znak početka hristijanizacije u regionu, kažu iz Kancelarije za arheologiju nemačke države Šlezvig-Holštajn.

Preporučujemo

Hrpa predmeta je pronađena na severu Nemačke u blizini Hajtabua, važnog pomorskog trgovinskog centra tokom vikinpkog doba (793-1066). Hrišćanstvo je počelo da se širi u Hajtabuu kad je sveti Ansgar došao tamo u 9. veku.

Međutim, ne radi se o tome da je Ansgar došao i da su se odjednom svi okrenuli od starih bogova i prihvatili hrišćansku veru. Hristijanizacija je bila dug proces koji je obuhvatao nekoliko generacija.

Tokom veka koji je usledio, većina ljudi oko Hajtabua zadržala je pagansku veru. Međutim, arheolozi su pronašli hrišćanske simbole u tamošnjim grobnicama iz tog vremena, tako da bi medaljon mogao biti jedan od malobrojnih koji su pripadali nekom ranom preobraćeniku.

Rupica na medaljonu se nalazi na dužem delu „krsta“, tako da visi obrnuto kad se nosi. Takođe je moguće da se radi o nedovršenom Torovom čekiću. Takvi medaljoni su predstavljali odanost starim nordijskim bogovima dok se hrišćanstvo ukorenjivalo u Skandinaviji i drugim delovima Evrope.

U nordijskoj mitologiji, božanski čekić – poznat kao Mjolnir – napravili su patuljci za bogove Valhale, a Tor ga je kasnije koristio u ratu protiv džinova.

Artefakte stare 1.000 godina pronašao je Arjen Špisvinkel iz volonterske grupe. Svi volonteri imaju četvorodnevnu obuku i ispit pre nego što dobiju dozvolu za pretraživanje detektorom metala. Špisvinkel, koji je već došao do nekoliko istorijski značajnih pronalazaka, nedavno je putovao duž rukavca Šlaj, ogranka Baltičkog mora pored Hajtabua, gde je pronašao artefakte i obavestio arheologe.

Pored medaljona, ignota i arapskih novčića (dirhama), gomila je sadržala delove srebrnih predmeta, koji su korišćeni kao novac, krhotinu grnčarije i brus, kamen za oštrenje oruđa, što bi moglo ukazivati na obližnje nepoznato naselje.

Ovi pronalasci daju fascinantne uvide u istoriju 10. veka – vreme intenzivne trgovine, kulturne razmene i verske promene. Stoga nije iznenađujuće da su ti objekti pronađeni u blizini Šlaja. Trenutno se ne može sa sigurnošću reći da je u pitanju neko skriveno skladište ili da je u blizini postojalo neko naselje.

(Telegraf Nauka/Live Science)