Kad su izmišljeni čamci i da li su tvorevina homo sapijensa?

Najstariji fizički primerak čamca je kanu star otprilike 10.000 godina, ali dokazi sugerišu da ljudi koriste plovila najmanje 50.000 godina.

Oko 8.000 godina pre nove ere, kanu izdubljen iz borovog debla zaustavio se na prostoru današnje Holandije. Čamac, dugačak otprilike tri metra, otkriven je tek 1955. godine, kad su ga putari izvukli iz tresetišta u blizini sela Pese. Taj artefakt, sad poznat kao kanu iz Pesea, najstariji je fizički primerak čamca na svetu.

Preporučujemo

Međutim, postoje značajni indirektni dokazi da ljudi koriste čamce mnogo duže od 10.000 godina. Dakle, kad su tačno ljudi izmislili čamce?

Opšteprihvaćeno je da ljudi koriste čamce barem od vremena kad je homo sapijens stigao u Australiju, kažu na Odeljenju za arheologiju Univerzitetu Lund u Švedskoj.

"Imamo čvrste dokaze da su ljudi bili na prostoru moderne Australije pre 50-65 hiljada godina. To bi zahtevalo plovidbu na otvorenom okeanu između matičnog kopna Azije i paleokontinenta Sahul (čiji deo je Australija tada bila). Stoga je neka vrsta plovila morala biti u upotrebi do pre najmanje oko 50.000 godina".

Dokazi u ovom slučaju ne potiču od fizičkih ostataka nekog drevnog čamca. Umesto toga, dolaze od DNK. Nedavna studija je analizirala skoro 2.500 genoma drevnih i savremenih aboridžinskih naroda širom Australije i okolnih zemalja, i istraživala kad su se australijske populacije odvojile od onih na drugim kontinentima. Statistički modeli sugerisali su da je severna Australija prvi put naseljena pre oko 60.000 godina. Ti nalazi se takođe poklapaju sa oruđima i pigmentima iskopanim na australijskim arheološkim lokacijama.

Drugi, kontroverzniji arheološki dokazi ukazuju na mogućnost da su ljudi putovali morem mnogo ranije.

Postoje neki zanimljivi dokazi iz Grčke. Paleolitski kameni alati pronađeni na Kritu potiču, na osnovu konteksta otkrića, iz vremena pre (barem) 130.000 godina. Ako je to tačno, znači da su drevni ljudi putovali tamo čamcem tokom srednjeg holocena. Krit je desetinama kilometara udaljen od matičnog kopna Grčke (a ostrvo je oko pet miliona godina).

Neki stručnjaci bi pomerili vreme putovanja preko mora unazad stotinama hiljada godina, ako ne i više od milion godina, što bi značilo da čamci prethode našoj vrsti.

Studija iz 1998. godine, pod vođstvom arheologa Majkla Morvuda, datirala je kameno oruđe pronađeno na indonežanskom ostrvu Flores u vreme pre oko 800.000 godina i zaključila da je homo erektus možda koristio plovilo da stigne tamo. Morvud je kasnije bio koautor studije iz 2010. godine koja je otkrila da je oruđe sa druge lokacije na ostrvu Flores možda nastalo pre 1,02 miliona godina, ako ne i ranije.

Foto: Markofjohnson/English Wikipedia (public domain)

U studiji objavljenoj prošle godine, drugi istraživački tim je izneo mišljenje da delovi kamenog oruđa pronađeni na obližnjem indonežanskom ostrvu Sulavesi sugerišu da su drevni ljudski rođaci tamo pravili oruđa pre najmanje 1,04 miliona godina.

Ipak, vodi se velika rasprava o tome kako i kad su drevni ljudski rođaci došli na ta ostrva. Džon Čeri, profesor emeritus na Univerzitetu Braun, rekao je da je jedan problem sa kamenim artefaktima sa Krita u tome što su to "površinski nalazi", na vidnom mestu iznad tla, za razliku od "stratifikovanih" predmeta, pronađenih u različitim slojevima tla.

Takođe im „nedostaje apsolutno radiometrijsko datiranje“, koje bi moglo dodatno razjasniti kad su napravljeni.

Studije u Indoneziji su „vrlo solidne“, rekao je Čeri, ali on pretpostavlja da su hominini stigli na Flores i Sulavesi slučajno. U suštini, komad kopna sa vegetacijom se odvaja, možda tokom poplava koje su uzrokovali monsuni ili reke, i struje i vetrovi ga odnose u okean.

Čeri je ukazao na studiju iz 2025. godine koja je sugerisala da su neke iguane možda „splavarile“ 8.000 kilometara od Severne Amerike do Fidžija.

To se dogodilo sa hiljadama drugih vrsta, uključujući primate kao što su majmuni i lemuri, pa zašto ne i sa ljudima?

Osim toga, hominini na Floresu i Sulavesiju najverovatnije su bili iz vrste homo erektus, a po tradicionalnom razumevanju ljudske evolucije malo je verovatno da je homo erektus imao društvene strukture, komunikacione sposobnosti ili složene aditivne tehnologije neophodne za prelazak preko mora, dodao je on.

Bez obzira na to kad su drevni ljudi krenuli na morsko putovanje, ostaje pitanje šta ih je nateralo da to učine. Jedan od odgovora je potraga za hranom.

"Akvatične sredine su pune bogatih prehrambenih resursa... Vrlo je verovatno da su mnogi rani eksperimenti sa plovilima na jezerima, rekama ili ušćima imali za cilj ribolov ili sakupljanje drugih akvatičnih prehrambenih resursa", kažu istraživači sa Univerziteta Lund.

Čamci bi takođe bili najbolja sredstva dostupna za lak transport velikih količina materijala kao što su velika životinjska tela ili za transport kremena ili opsidijana iz kamenoloma.

A možda su ljudi uvek imali nagon da istražuju nepoznato. Postoji snažna tendencija tokom ljudske istorije da se istražuju nove oblasti, a u mnogim slučajevima je takvo istraživanje obavljeno pomoću čamca. Ako se sa porodicom selite u novi region verovatno treba da ponesete mnogo stvari, a logistički kapaciteti čamca bi uveliko olakšali takvo putovanje.

(Telegraf Nauka/Live Science)