191 eksperiment sa praistorijskim oružjem pokazao nešto neočekivano: Luk i strela korišćeni pre 40.000 godina?

Prvi pripadnici naše vrste (Homo sapiens), koji su se trajno naselili u Evropi, možda su bili ozbiljno naoružani, piše IFL Science.

Do sada se pretpostavljalo da su ove grupe lovaca-sakupljača ubijale svoj plen kratkim kopljima koja su izbacivana pomoću bacača koplja, ali novi balistički eksperimenti ukazuju na to da su luk i strela možda bili u upotrebi već pre 40.000 godina.

Preporučujemo

Proučavanje praistorijskog oružja predstavlja veliki izazov za naučnike, jer su ključni delovi ovih lovačkih alata pravljeni od organskih materijala koji su se odavno raspali. Lukovi, drške strela i tetive su, na primer, pravljeni od drveta i biljnih vlakana, dok su samo vrhovi projektila bili izrađeni od izdržljivih materijala poput kosti ili kamena.

Tragovi udaraca ostavljeni na ovim kamenim i koštanim vrhovima stoga pružaju jedine naznake o tome kako su korišćeni, ali analiza tih obrazaca nije nimalo laka. Uprkos tome, istraživači generalno pretpostavljaju da su ljudi počeli da koriste koplja, pa izumeli bacače koplja (atlatle), da bi na kraju napredovali do luka i strele.

Prvi ljudi koji su se nastanili u zapadnoj Evroaziji pripadali su orinjačkoj kulturi, koja je ostala zastupljena tokom celog ranog gornjeg paleolita, od pre otprilike 43.000 do pre 30.000 godina. Vrhovi projektila povezani sa orinjačkom kulturom pronađeni su širom kontinenta i uglavnom se smatra da su bili nasađeni na projektile ispaljivane pomoću potiskivača koplja.

Da bi testirali ovu pretpostavku, istraživači su napravili replike koštanih vrhova, kao i vrhova od rogova i slonovače, koji su iskopani na lokalitetima ranog gornjeg paleolita u Španiji, Francuskoj i Češkoj. Zatim su sproveli ukupno 191 eksperiment ispaljivanja kako bi posmatrali tragove udara nastale na ovom koštanom naoružanju kada se ono lansira i iz potiskivača i iz luka.

Gađajući trupove jelena i ovaca, autori studije su otkrili da je nemoguće razlikovati vrhove nasađene na strele od onih na kopljima samo na osnovu tragova habanja. To, prema njihovim rečima, dovodi u pitanje sve prethodne pretpostavke o tome da su se ljudi ranog gornjeg paleolita oslanjali isključivo na potiskivače koplja.

– Naši rezultati pokazuju da ne možemo isključiti vrhove koje ispaljuju lukovi kada interpretiramo koštane vrhove projektila, niti pretpostaviti da su svi oni ispaljivani pomoću potiskivača – pišu istraživači.

Oni zato predlažu da „orinjačka lovačka oprema predstavlja raznolike tehnologije naoružanja koje su verovatno uključivale i potiskivač koplja i luk i strelu od samog početka ranog gornjeg paleolita“.

U prilog ovom argumentu, istraživači ističu da orinjačku kulturu karakteriše povećanje raznolikosti vrhova projektila, što može odražavati niz različitih metoda nasađivanja i sistema lansiranja. Takođe napominju da su ljudi u to vreme počeli da se šire Evroazijom i Okeanijom, pa su se susretali sa različitim okruženjima i vrstama divljači. To bi, kako kažu, zahtevalo razvoj višestrukih lovačkih strategija i oružja.

Uzimajući u obzir sve ove faktore, autori studije upozoravaju na unapred pretpostavljene narative koji uključuju „linearnu tehnološku evoluciju“, tvrdeći umesto toga da su orinjački lovci-sakupljači možda istovremeno koristili različita lovačka oružja.

Ipak, istraživači pozivaju na oprez pri tumačenju ovih nalaza, priznajući da je „u odsustvu direktnih dokaza, kao što su kuke za potiskivače koplja ili kvarljivi delovi tehnologije luka i strele, teško sa sigurnošću zaključiti o tipu projektila samo na osnovu odbačenog koštanog naoružanja.“

Studija je objavljena u žurnalu iScience.

(Telegraf Nauka/IFL Science)