Da li je ovo najstariji pogodak kopljem u srce? „Smrt je bila brza!“ Spektakularno otkriće u pećini Šanidar

Okrugla rupa u lopatici neandertalca, čiji su delimični ostaci iskopani u pećini Šanidar u Iračkom Kurdistanu, mogla bi biti najraniji poznati dokaz međusobnog nasilja hominina i rane nanete drvenim kopljem, objavio je Univerzitet u Kembridžu.

Lopatica ovog neandertalca – široka, ravna kost, na pojedinim mestima toliko tanka da postaje gotovo providna kada se okrene ka svetlosti – ostala je skoro netaknuta ispod sedam i po metara stena i sedimenata tokom otprilike 75.000 godina.

Netaknuta, to jest, osim kružnog otvora prečnika 15 milimetara, za koji arheolozi sa Kembridža koji su vodili iskopavanja tvrde da je nastao jer ga je probolo koplje od naoštrenog drveta. Kako se naglašava, vrh koplja od kremena ili kamena ostavio bi ravan ili uglast otvor.

Koplje je spreda probilo levu grudnu duplju i prošlo kroz telo – uključujući pluća i najverovatnije glavne arterije – pre nego što je probilo levu lopaticu, izazvavši brzu smrt. Istraživači smatraju da je smrtonosni udarac možda bio namerni „pogodak u srce“.

Zakošenost ivica oko rupe tipična je za izlaznu ranu. Tim je pronašao sitne koštane fragmente koje je oružje izbilo, a čiji položaj ukazuje na to da je koplje ušlo odozgo, silaznom putanjom. Čak su uspeli i da rekonstruišu deo rupe pomoću ovih fragmenata, vodeći se blagim grebenima na mestima gde su mišići ostavili tragove na kosti.

- Izuzetno je imati savršeno očuvanu lopaticu staru 75.000 godina. Ove kosti su toliko tanke da često ne dobijate čitave lopatice ni iz modernih grobnica. Uspeli smo da je izvučemo u jednom komadu ispod skoro osam metara stena i sedimenata - rekla je dr Ema Pomeroj (Emma Pomeroy), vodeća autorka studije sa Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Kembridžu.

Arheolozi ove ostatke nazivaju Šanidar A (Shanidar A), po čuvenoj pećini u kojoj su pronađeni, a svoje nalaze su objavili u žurnalu Scientific Reports.

Zbog raspadanja organske materije, vrlo malo drvenih predmeta iz duboke praistorije je sačuvano. Nekoliko primeraka kopalja očuvanih u vlažnom tlu, koji datiraju od pre oko 200.000 godina – iz vremena kada su rani neandertalci hodali Evropom – pronađeno je u Šeningenu u Nemačkoj tokom 1990-ih.

Ova očuvana koplja – neka duža od dva metra – izrađena su od pažljivo odabranog drveta sa raspodelom težine optimizovanom za bacanje, poput modernih atletskih kopalja, i verovatno su korišćena za lov na krupnu divljač.

Najstarije poznato obrađeno drveno koplje staro je više od 400.000 godina. Sačuvan je samo zašiljeni vrh, izvučen sa obale u Klaktonu na Moru (Clacton-on-Sea) u Velikoj Britaniji 1911. godine. Slična tehnologija je vrlo verovatno uzrokovala i smrt Šanidara A, tvrde istraživači. Oni navode da bi ova rana mogla biti prvi dokaz upotrebe naoštrenih drvenih kopalja na praistorijskom Bliskom istoku.

- Rupe koje ostavljaju replike kopalja iz tog perioda savršeno odgovaraju onoj koju smo pronašli u lopatici neandertalca. Ta rana tehnologija se apsolutno uklapa u ovu ranu - rekla je Ema Pomeroj, članica koledža Njunam (Newnham College) u Kembridžu, i dodala:

- Dokazi kojima raspolažemo ukazuju na to da su neandertalci i njihovi preci razvili veštine obrade drveta i izrade oružja mnogo hiljada godina pre smrti Šanidara A. Ovaj raspon sposobnosti mogao je obuhvatati čitavo prostranstvo neandertalskih staništa, od Velsa do Sibira.

Ona ističe da je smrt mogla biti i nesreća u lovu.

- Životinje poput mamuta možda su lovljene iz neposredne blizine probadanjem kopljima, tako da je lako zamisliti smrtonosne povrede – rekla je Ema Pomeroj.

Ipak, ona napominje da postoje nagoveštaji namernog nasilja.

- Položaj rane i sila potrebna da se koplje probije skroz kroz telo neandertalca nose sva obeležja namernog smrtonosnog udarca usmerenog ka srcu – naglasila je.

Nema načina da se utvrdi kontekst ovog nasilja, niti da li su anatomski moderni ljudi mogli biti umešani, mada arheolozi veruju da je najjednostavnije tumačenje međusobno nasilje između samih neandertalaca.

- Sve što ćemo ikada moći da znamo o kraju života ovog neandertalca jeste to da je bio nasilan i da je došao od vrha drvenog koplja - rekao je prof. Grejem Barker (Graeme Barker), član koledža Sent Džons u Kembridžu, koji rukovodi iskopavanjima u pećini Šanidar. - Dokazi o sistematskom nasilju su izuzetno retki u dubokoj praistoriji. Velika većina potiče iz perioda stalnih zemljoradničkih zajednica, hiljadama godina nakon društava lovaca-sakupljača kao što su bili naši neandertalci.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)