Vreme čitanja: oko 2 min.
„Oživela“ žena sahranjena pre 75.000 godina: Neverovatna rekonstrukcija lica neandertalke
Vreme čitanja: oko 2 min.
Naučnici su sastavili 200 delova lobanje, pa su odštampali 3D repliku i na nju dodali slojeve mišića i kože
Žena sahranjena u pećini pre više od 75.000 godina „oživela“ je zahvaljujući naporima tima naučnika sa Univerziteta Kembridž. Oni su napravili neverovatnu 3D rekonstrukciju lica ove neandertalke otkrivene u pećini Šanidar u iračkom delu Kurdistana.
Rekonstrukcija lica urađena je pomoću naučne jedinice BBC i pojavljuje se u novom dokumentarcu Netfliksa „Tajne neandertalaca“, navodi se u saopštenju Kembridža.
Preporučujemo
Selo Jarkovac krilo spektakularno drevno naselje: U ovom delu Banata živelo se pre 7.000 godina
Laseri otkrili „stazu za mrtve“: Neverovatni preistorijski spomenici pronađeni u Irskoj
- Lobanje neandertalaca i ljudi deluju veoma različito. Neandertalske lobanje imaju ogromne obrve, a nedostaje im brada, što dovodi do projekcije lica sa izraženijim nosem. Ali rekreacija lica sugeriše da te razlike nisu bile tako velike u životu. Možda je jasnije shvatiti kako je dolazilo do mešanja naše dve vrste i to do tog nivoa da skoro svaka osoba na svetu danas ima neandertalski DNK – rekla je dr Ema Pomeroj, paleoantropolog sa Odeljenja za arheologiju Kembridža.
Neandertalci su, veruje se, iščezli pre oko 40.000 godina, a novih otkrića njihovih ostataka nema mnogo. Neandertalka iz dokumentarca prva je pronađena u pećini posle skoro 50 godina i najbolje je očuvana individua otkrivena u 21. veku.
Ranija otkrića obeležavana su brojem, a ova se naziva Šanidar Z.
Glava je zdrobljena, verovatno padom stene na nju i to relativno brzo nakon smrti – nakon što je došlo do dekompozicije mozga, ali pre nego što se lobanja napunila prašinom. Kada je otkrivena, lobanja je bila ravna i debljine od oko dva centimetra.
U Kembridžovoj laboratoriji naučnici su urali mirko-CT skeniranje svakog dela lobanje, a onda je glavni konzervator dr Lusija Lopez-Polin sastavila 200 delova lobanje i vratila joj originalni oblik.
- Svaki fragment lobanje je pažljivo očišćen, a lepak je dodat da stabilizuje kosti, koje mogu da budu veoma meke, poput biskvita natopljenog čajem. Ovo je kao 3D slagalica – rekla je Pomeroj.
Tim se bavio i forenzičkom naukom proučavajući kako su se kosti menjale posle udara i dekompozicije, kako bi shvatili da li su ostaci sahranjeni.
Ponovo sastavljena lobanja je skenirana i odštampana u 3D, što je bila osnova za rekonstrukciu glave koju su uradili najčuveniji paleoumetnici i identični blizanci Adri i Alfons Kenis, koji su dodali slojeve mišića kako bi dobili lice.
Nova analiza pokazuje da je Šanidar Z bila starija žena, verovatno u srednjim četrdesetim, što je izuzetna starost za praistoriju.
- Neandertalci imaju lošu reputaciju otkako su otkriveni pre 150 godina. Naše otkriće pokazuje da u neandertalci iz Šanidara razmišljali o smrti i njenim posledicama i to na način koji se ne razlikuje mnogo od njihovih najbližih rođaka – ljudi – rekao je prof. Grejem Barker sa Instituta za arheološke studije Mekdonald pri Kembridžu.
(Telegraf Nauka / University of Cambridge)
Povezane vesti
„Uradili su sve da je spreče da ustane iz mrtvih, ali...“ Naučnici „oživeli“ Zosju, vampiricu iz Pijena
Izgubio je jedno, pa drugo oko, ali nikad nije izgubio nijednu bitku: „Oživeo“ slavni general?
Senzacija na obodima Pirineja: Otkrivena neverovatna istina o snažnim, ali tupavim rođacima
Naučnici se „vratili u prošlost“: Neverovatnim eksperimentom otkrivaju tajne neandertalaca
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Перагеније
Каква риба!...
Podelite komentar